Težak izbor za male maturante: Ovo su najpoželjnije škole, za neke smerove treba i preko 100 bodova

Foto: Nikola Tomić

Sadašnji osmaci, budući mali maturanti, nalaze se pred velikim izazovom - odabirom i upisom u srednju školu.

Preporučujemo

Sudeći po izboru koji su osmaci prethodnih godina pravili, većina ih se posle osnovne škole ne odlučuje za konkretno zanimanje, već biraju gimnaziju, piše Blic.

Prethodnih godina, đaci i njihovi roditelji vodili su se činjenicom da gimnazije nude kvalitetno i široko obrazovanje, ali imaju i posebna, specijalizovana odeljenja za obdarene učenike za prirodne, društvene smerove, kao i za informatičku delatnost. Stručne škole svakako imaju prednost, jer nakon završetka srednje škole, pružaju mogućnost zapošljavanja i bez sticanja fakultetske diplome.

- Ne očekujem ove godine ni manje ni više učenika nego ranije. Gimnazije su standardno pri vrhu liste želja, a već godinama naša gimnazija je u prve tri za koje vlada najveće interesovanje i mislim da se to neće promeniti zbog pandemije korone - rekla je za Marija Miletić, direktorka XIV beogradske gimnazije na Vračaru.

Kako kaže, pandemija korone i onlajn nastava nisu uticali na opredeljenje malih maturanata, ali veruje da će uticati na broj bodova koje će đaci ostvariti na završnom testu.

- Kao profesor i pedagog, plašim se za znanje koje učenici i osnovnih i srednjih škole nose iz prethodne godine. Lane je za upis u našu gimnaziju za društveno-jezički smer bilo potrebno 89,65 bodova, a za prirodno-matematički 92,74. Mislim da će pandemija i onlajn nastava uticati na rezultat testova - objašnjava Miletićeva.

U prestonici je tradicionalno velika potražnja i za Prvom, Trećom, Devetom i Desetom gimnazijom. Nije tajna da mnogi gimnazije biraju i po lokaciji, na ceni su one u centru grada, kao i na Novom Beogradu. Tako je za upis u Treću gimnaziju na Vračaru 2019/2020. za prirodno-matematički smer bilo potrebno čak 94,18 bodova, od maksimalnih 100.

Veoma tražena među osnovcima je i Elektrotehnička škola “Nikola Tesla” što potvrđuje i broj bodova koji je potreban za upis, a koji je u rangu sa najtraženijim gimnazijama. Pre dve godine je za upis na smer elektrotehničar informacionih tehnologija bilo potrebno 92,99 boda. Najmanje tražen smer, sa drastično manjim brojem poena potrebnim za upis, jeste elektrotehničar energetike gde je bilo potrebno 69,42 boda za “upad”.

- Popularnost ove škole svakako proističe iz činjenice da su đaci iz ETŠ “Nikola Tesla” među prvima pri upisu Elektotehničkog, Mašinskog i Fakulteta organizacionih nauka - ističe direktor ove škole Branko Subotić.

- Osim toga, naši đaci su prvaci na takmičenja iz fizike, srpskog, engleskog i dobri su sportisti.

Uz popularnog “Teslu”, na ceni je i Medicinska škola “Beograd”. Direktor Predrag Jovanović smatra da bi ove godine zbog pandemije korona virusa medicinske škole mogle biti traženije nego ikada.

- Sudeći kolika je potražnja za medicinskim osobljem tokom pandemije korona virusa, očekujem da će se i više učenika prijaviti za upis kod nas - objašnjava Jovanović.

Škole koje je mnogo lakše upisati na teritoriji Beograda, svakako su gimnazije u Lazarevcu i Mladenovcu gde je za upis neophodno tek nešto više od 60 bodova. Škola, odnosno smer koji bi teorijski mogao da se upiše i bez bodova sa završnog ispita jeste smer za mašinbravara u Tehničkoj školi “Železnik”. Za ovaj smer je ranije bilo potrebno 36,75 bodova.

Foto: Nikola Tomić

Za jedan smer bilo potrebno 115 bodova!

Slična situacija je i u Novom Sadu, gde se osmaci poslednjih godina najradije odlučuju za gimnazije, medicinske, ekonomske i elektrotehničke škole.

Tri najpopularnije gimnazije su “Jovan Jovanović Zmaj”, “Svetozar Marković” i “Isidora Sekulić”, a za sve tri je neophodno više od 90 bodova za upis. Koliko su ove škole tražene govori i podatak da je pre nekoliko godina na dvojezično odeljenje prirodno-matematičkog smera na engleskom jeziku u novosadskoj gimnaziji “Jovan Jovanović Zmaj” poslednji upisani na listi imao čak 115 bodova!

Dakle, za “upad” na ovaj smer, osim besprekorono urađenog završnog testa, traže se i vrhunski rezultati na školskim takmičenjima.

Slična situacija je već nekoliko godina unazad i u Nišu, gde su takođe jedne od najpopularnijih srednjih škola prvenstveno medicinska škola, a onda gimnazije, ali i Pravno-poslovna škola. Interesantno je da se u Nišu mali maturanti interesuju i za Pravno-poslovnu školu gde je najtraženiji smer finansijski administrator gde je za upis potrebno 81,35 bodova. Isto tako, mesta u sve četiri gimnazije u Nišu su tradicionalno, godinama unazad popunjena.

U ovom gradu na jugu Srbije u Medicinskoj školi “Dr Milenko Hadžić” za smer za farmaceutskog tehničara traži 89,48 bodova za upis, a najmanje za zanimanje stomatološkog tehničara gde je potrebno 83,14 poena.

Direktor Miroslav Savić objašnjava da je ta stručna škola kod učenika popularna jer pruža kvalitetno obrazovanje, ali i mogućnost zapošljavanja nakon završetka srednje škole.

- Imamo različite smerove i profile, svake godine nam dolaze dobri i izuzetni učenici, i uvek su među prvima kada je rangiranje prilikom upisa na fakultet u pitanju. U našoj školi imamo odlične i vrlo dobre đake, kasnije su to izuzetni medicinski radnici - kaže za Savić.

Struktura bodovanja na završnom ispitu sada je takva da će sadašnji i budući osmaci moći će da ponesu iz škole najviše 60 poena, dok će na završnom ispitu biti u prilici da osvoje još maksimalno 40.

Upisna politika prvo je promenjena 2014. godine, kada je i uveden kombinovani test. Tada su đaci na osnovu uspeha iz šestog, sedmog i osmog razreda mogli da prikupe ukupno 70 poena, dok se matura vrednovala sa 30, po deset iz srpskog, matematike i sa kombinovanog testa.

Ipak, pre tri godine, taj odnos je promenjen na sadašnjih 60+40.

Đaci iz škole mogu maksimalno da “prenesu” 60 bodova, a računa se samo uspeh ostvaren u šestom, sedmom i osmom razredu osnovne škole.

Računanje je jednostavno, zbraja se prosek ocena na kraju sva tri razreda i množi se sa četiri. Za vukovce bi to bilo 5.00 + 5.00 + 5.00 x 4. što daje maksimalnih 60 bodova. Neko drugi ko je imao 4,50 + 4,50 + 4,50 X 4 na maturski ispit bi krenuo sa 44 boda.

Đaci na prijemnom ispitu mogu da osvoje maksimalno 40 bodova na tri testa: srpski/maternji, matematika i kombinovani. Međutim, ne donosi svaki test isti broj bodova: srpski/maternji jezik i matematika garantuju po maksimalnih 13 poena, a kombinovani čak 14.

Svaki od testova završnog ispita imaće 20 pitanja. Svaki tačan odgovor donosi učeniku jedan poen, dakle najviše 20 u ukupnom skoru. Broj poena iz srpskog i matematike množite koeficijentom 0,65, a broj bodova sa kombinovanog testa koeficijentom 0,7, kako bi dobili bodove koji se računaju pri upisu u srednje škole.

Pripreme za polaganje male mature uveliko su u toku, mnogi su počeli da se spremaju još početkom godine. Negde su po školama ili opštinama organizovani besplatni pripremni časovi, ali ako roditelji žele za decu pomoć svojevrsnih mentora, odnosno privatnih nastavnika, onda moraju da izdvoje i više od 1.500 evra!

Potreba za dodatnim mentorima pogotovo se pojavila od ove godine iz straha roditelja da njihova deca ne dobijaju dovoljno znanja dok prate nastavu na daljinu, a to su i nebrojeno puta i sami nastavnici isticali.

- Ocenjivanje učenika će biti sprovedeno po pravilniku koji je utvrđen prošle godine i svaka zaključna ocena mora biti javna i obrazložena - saopšteno je iz Ministarstva prosvete.

Kako je objašnjeno, “omogućeno je relaksiranije ocenjivanje zbog epidemije korona virusa pa su potrebne tri ocene, a ne četiri, da bi se neka ocena zaključila”.

Nastavnici će uzeti u obzir činjenicu da je veliki deo vaspitno-obrazovnih procesa protekao onlajn, ali se ocenjivanje vrši isključivo u školskim ustanovama.

Kalendar

23. jun: Test iz srpskog/maternjeg jezika (9.00-11.00)

24. jun: Test iz matematike (9.00-11.00)

25. jun: Kombinovani test (9.00-11.00)

27. jun: Preliminarni rezultati na nivou škole (do 10.00)

27. jun: Prijem prigovora na rezultate (10.00-16.00)

2. jul: Objavljivanje konačnih rezultata (do 8.00)

3/4. jul: Popunjavanje i predaja liste želja (8.00-15.00)

7. jul: Provera tačnosti liste želja (od 8.00)

9. jul: Objavljivanje zvanične liste želja učenika (do 8.00)

11. jul: Objavljivanje zvaničnih rezultata raspodele po školama (do 8.00)

11. jul: Objavljivanje preostalih slobodnih mesta u drugom krugu

12/13. jul: Podnošenje prijava za upis u srednje škole (8.00-15.00)

NAPOMENA: drugi upisni krug je od 18. do 28. avgusta.

(Telegraf.rs)