Da nije doživeo vršnjačko nasilje, Aleksa bi imao 24 godine: Majka danas nema snage da govori

Da nije doživeo vršnjačko nasilje, zbog kog je 10. maja 2011. godine sebi oduzeo život, Aleksa Janković bi danas imao 24 godine.

Njegova majka Dragana na ovaj za nju veoma težak dan nije imala snage da priča o onome što se dogodilo, a prošle godine je za "Telegraf" rekla da ne mogu da se pomire sa gubitkom sina.

- Njega su drugi svojim nehumanim postupanjem naterali na to. Bio je zdrav, odličan đak. Nama je najveća osuda što smo izgubili dete - rekla je tada i dodala da im nisu pomogli oni koji je trebalo da pomognu, ali i da ne osporava da ima i odgovornosti njih kao roditelja.

Tada četrnaestogodišnji Aleksa Janković oduzeo je sebi život skokom sa zgrade u kojoj je živeo, nakon što je osam meseci trpeo fizičko i verbalno zlostavljanje od strane svojih vršnjaka.

Kako je njegova majka ranije istakla, Aleksu su vršnjaci mučili, tukli, hvatali za vrat, udarali mu glavom u drvo. Potres mozga, noga u gipsu, psihijatrijska dijagnoza "posttraumatični sindrom", doveli su do toga da se ugasi mlad život.

Njegovi roditelji su isticali kako su nadležnim službama i direktorki škole prijavljivali Aleksin problem, međutim tada niko nije reagovao.

Njegov slučaj je kao sudski postupak završen. Kažnjena je škola, direktorka.

Troje nasilnika, od njih sedam koji su maltretirali Aleksu, presudom Višeg suda za maloletnike u Nišu pravosnažno su osuđeni na vaspitne mere što podrazumeva pojačan nadzor Centra za socijalni rad. Pod njihovim imenima u dnevniku ostale su petice iz vladanja.

I dalje bez Aleksinog zakona

Da se ovakva tragedija ne bi ponovila, napisan je nacrt Aleksinog zakona. U pitanju je set zakona po kom bi nasilnici i oni koji nasilje zataškavaju bili strože kažnjeni. Nacrt nosi Aleksino ime na predlog autorke Dragane Ćorić, docentkinje na Pravnom fakultetu u Novom Sadu.

Aleksinim zakonom podrazumevana je promena više pravnih ataka, koji uređuju različite oblasti, ali im zajednički imenitelj borba protiv vršnjačkog nasilja.

Pored pooštravanja kaznenih mera prema nastavnicima i roditeljma, po prvi put bi se kod nas uvela suspenzija učenika i premeštaj učenika u drugu ustanovu, bez saglasnosti roditelja. Suspenzija je predstavljala novu vaspitno-disciplinsku kaznu, kojom se učenik udaljava sa nastave, u određenom vremenskom trajanju.

Ideja je bila da se rešavanje problema devijantnog ponašanja prebacuje na porodicu: roditelje, staratelje, hranitelje i druge koji obavljaju funkciju i ulogu roditelja detetu.

Jedna od novina je i takozvani "ugovor o ponašanju učenika". Ovom izmenom se predviđa da se učeniku odlaže primena suspenzije, za lakše povrede obaveza učenika, ako uz saglasnost roditelja, uz pomoć i podršku stručne službe ustanove, sa ustanovom zaključi ugovor o ponašanju.

Predlagano je formiranje posebnog tela u svakoj ustanovi koje će se baviti isključivo organizovanjem i sprovođenjem aktivnosti u cilju prevencije vršnjačkog nasilja. Direktor bi bio obavezan da formira mešoviti tim za prevenciju vršnjačkog nasilja. Tim za prevenciju vršnjačkog nasilja kod nas sada postoji.

Na ovaj zakon se, ipak, i dalje čeka.

(Telegraf.rs)