Abidžit je jedini Indijac u Nišu: Tito ga pozvao, u Srbiji ostao zbog ljubavi prema Jugoslovenki

Tito me je pozvao, bilo je to pre 50 godina, Jugoslavija je bila nesvrstana zemlja i veliki prijatelj Indije. Poslat sam u Niš da studiram medicinu, dobio sam i stipendiju, a onda sam se zaljubio u Jugoslovenku, dobio dva sina, zaposlio se i ovde dočekao penziju. Indija mi je u srcu, tamo mi je sva rodbina, najbliži sunarodnici su mi u Beogradu, ali iako me muči nostalgija, Srbiju smatram svojom domovinom - ovako govori Abidžit Roj Čoudri (69), jedini Indijac na jugoistoku Srbije.

Priznaje da mu počeci nisu bili laki, jer je stigao u zemlju čiji jezik i običaje nije poznavao, ali da je vrlo brzo stekao prijatelje, od kojih mnoge za ceo život.

- I tada kao i sada bio sam jedini Indijac, u sobi u studentskom domu sam bio sa Avganistancem, pa smo se u početku oslanjali jedan na drugog. Stvari su se vrlo brzo promenile, kada bi studenti čuli da sam iz Indije, odmah bi im se na licu ukazao osmeh. Vrlo prijateljski sam bio primljen, osećao sam da sam svuda dobrodošao. Na fakultetu sam upoznao i buduću suprugu, odlučili smo da se uzmemo, pa sam prekinuo studije i zaposlio se u Elektronskoj industriji u fabrici katodnih cevi.  Moja porodica je bila iznenađena odlukom da ostanem u Srbiji ali su me potpuno podržali i poželeli mi da budem srećan. Više puta su dolazili najpre u Jugoslaviju a onda u Srbiju, sve im se ovde dopalo - opisuje Abidžit prve godine u novoj domovini.

U braku sa Nišlijkom dobio je dva sina Robina i Nikolu, a kako ponosno ističe uskoro će postati i deda jer mu se stariji sin nedavno oženio.

- U Indiji imam sestre, snahu, sestričine, bratanca, a brat mi je pre šest meseci preminuo od korone. Nedostaju mi, jer sam običavao svake godine da odlazim u Indiju, što je bolest sada sprečila. Stariji sin je takođe putovao u moju domovinu, a mlađi je trebao prošle godine da prvi put ode, i kartu smo kupili, ali je zbog korone morao da odustane - priča on.

Kako kaže, normalno je što čezne za rodbinom, ali sa druge strane, u Nišu ima puno prijatelja koji mu pričinjavaju radost.

- Sebe doživljavam kao deo vašeg naroda, sećam se da su me u vreme bombardovanja pitali zašto ostajem ovde a ne odem u Indiju. Govorio sam: "Ako sam sa vama bio kada je dobro, ne želim da odem sad kada je postalo loše". Ne mogu da zaboravim kako su u vreme hiperinflacije, kada nije bilo namirnica, a moj sin Nikola bio mali, za mene ostavljali mleko kada ga nije bilo za svakoga. Nišlije su veoma zainteresovane za moju domovinu. Nedavno smo organizovali veče Indije sa muzičarem Nešom Saitom, predstavili smo hranu i običaje moje zemlje, bili smo obučeni u tradicionalnu indijsku nošnju. Da nije bilo mera zbog kovida, mnogo bi više ljudi došlo - priča Abidžit.

Prijateljima kuva indijsku hranu

Kaže da mu veliko zadovoljstvo, posle odlaska u penziju, predstavlja kuvanje za prijatelje.

- Volim da im pripremim ketering, naročito za porodična slavlja. Srbi vole našu hranu jer je lepo začinjena, ali ne prija im mnogo ljutog. Posebno im je omiljena radžma, to je jelo od meksičkog crvenog pasulja u sosu od paradajza sa začinima. Kod nas se jede sa pirinčem, a kod vas sa hlebom. Nedostaje mi indijska ulična hrana, naročito testo punjeno krompirom i leblebijom, i začinjeno zamirisanom vodom koje se jede u jednom zalogaju. Toga ovde nema, ali se „utešim“ srpskim prebrancem, gulašem, paprikašima a posebno sarmama... To mi je omiljena srpska hrana – nabraja Indijac.

Srbija i Indija - dva sveta

Iako su Srbija i Indija dva sveta,  ističe da imaju i sličnosti, prvenstveno u jeziku.

- Najveća je razlika u klimi, priznajem i dan danas mi smetaju sneg i hladnoća. Indija ima različite klimatske pojaseve, zbog čega cele godine sve rađa. Ali indijski narod je kao i srpski: veseo, uvek nasmejan, voli pesmu i igru. I jezici su nam srodni, indoevropskog su korena. Sanskrit ima osam padežam, a srpski sedam. Vi kažete „oganj“ a mi „agni“, vi govorite „brat“ a mi „brjt“, kod vas se kaže „majka“ a mi kažemo „mate“... Ima mnogo sličnih reči - priča Abidžit.

Kaže da je religiozan, da hinduističku veru upražnjava u svom domu ali da rado posećuje pravoslavne svetinje.

- Poštujem srpsku veru, obilazim crkve i manastire i kada kažem da sam Indijac, sva su mi vrata otvorena. Svuda me dočekuju sa osmehom, ponude mi kafu i veoma im je drago što sam ušao u pravoslavni hram - kaže Indijac.

Priznaje da je zabrinut za svoje sunarodnike s obzirom na to da u njegovoj domovini trenutno bukti korona virus, ali ističe da nije tačno da su širenju  epidemije doprinela verska okupljanja.

- Brižljivo prati epidemijsku situaciju, iz indijskih novina sam saznao da su se tokom tih verskih ceremonija strogo poštovale mere. U hramove se ulazilo samo sa PCR testom ili potvrdom o vakcinaciji. Međutim, stigao je novi talas, novi soj virusa ali se nadam, s obzirom na to da Indija proizvodi vakcine, a stigla je pomoć iz inostranstva, da će uskoro korona biti pod kontrolom - očekuje Abidžit.

Smirivanje epidemije iskoristiće samo da poseti rodbinu jer, kako ističe, ne planira da ikada napusti Srbiju.

 

(Telegraf.rs)