Zmijska glava "košta" i do 100.000 dinara: Za svaku ubijenu ćete odgovarati, a ovo je spisak kazni

Foto: Wikimedia Benny Trapp/Holger Krisp/Carlo Catoni

Zmije su se izmigoljile još u aprilu, a društvene mreže pune su fotografija i video snimaka ovih stvorenja, što otrovnih, što neotrovnih. Dešavaju se i ujedi, pa su tako u Aleksincu krajem aprila zabeležena dva - jedna žrtva bila je tinejdžerka (17), koju je ujeo poskok, a druga dečak (6), koji nije imao ozbiljnije tegobe.

Preporučujemo

Međutim, zmije i ljudi ne sreću se često - ti susreti uglavnom su iznenadni i za nas i za njih i retko se završe napadom. Zmija koja ujede čoveka može da mu naruši zdravlje i potrebna je hitna reakcija, ukoliko se radi o otrovnici. Ali, ako čovek napadne zmiju, opet će nauditi sebi, budući da takav akt može da ga košta i do 100.000 dinara kazne.

Ubijanje je najteži akt protiv prirode, ali zabranjeno je i povređivanje, rasterivanje, proganjanje, hvatanje, držanje, uznemiravanje, a naročito u vreme razmnožavanja, podizanja mladih, migracije i hibernacije.

Baš svaka zmija koju vidite u prirodi, češće u daljini dok se graciozno povlači pred vama, a ređe u gradu ili tik ispred vas, zaštićena je zakonom.

- Na osnovu Pravilnika o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva u Srbiji je zaštićena 41 vrsta vodozemaca i gmizavaca od ukupno 46 koje naseljavaju teritoriju naše zemlje. U Srbiji zaštićeno je svih 10 vrsta zmija od kojih je 9 vrsta pod strogim režimom zaštite dok je 1 vrsta pod zaštitom države - kažu u Zavodu za zaštitu prirode Srbije za Telegraf.

Samo poskok nije strogo zaštićena vrsta, već samo "zaštićena".

Kazne za ubijanje zmija kreću se od 14.400 do 100.000 dinara. Ona koje se najviše plašimo, poskok, je "najjeftinja".

- Visina naknade za štete prouzrokovane ubijanjem pojedinih primeraka strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta utvrđuje se prema redu, porodici i vrsti za strogo zaštićene i zaštićene divlje vrste - napominju u Zavodu.

Kazne za ubijanje zmija

- Platyceps najadum – šilac 50.000,00 dinara

- Dolichophis caspius – stepski smuk 40.000,00 dinara

- Elaphe quatuorlineata – četvoroprugi smuk 50.000,00 dinara

- Zamenis longissimus – obični (Eskulapov) smuk 40.000,00 dinara

- Coronella austriaca – smukulja 40.000,00 dinara

- Natrix natrix – belouška 40.000,00 dinara

- Natrix tessellata – ribarica 40.000,00 dinara

- Vipera berus – šarka 100.000,00 dinara

- Vipera ursinii – planinski šargan 100.000,00 dinara

- Vipera ammodytes – poskok 14.400,00 dinara

Pazite se kamuflaže: Osnovna pravila prilikom susreta

- Ne dirajte je i ne uznemiravajte

- Pustite ih da same pobegnu, što i obično rade kada im se priđe na par metara.

- Ako se desi se zmija nađe u domaćinstvima ili podrumima, zgradama ili drugom urbanom prostoru, najbolje je kontaktirati Zoo higijenu i slične komunalne organizacije koje imaju obučenu službu za sakupljanje zmija u naseljima i njihovo vraćanje na prirodna staništa ili Zavodu za zaštitu prirode Srbije, odnosno ne pokušavati samostalno da se zmija uhvati, kako ne bi došlo do neželjenih situacija, već kontaktirati stručne i obučene službe za ove poslove.

- Zmije jako često oslanjaju na svoju kamuflažnu obojenost i ostaju nepomične sve dok im se ne priđe ili u najgorem slučaju nagazi na njih, zbog čega mogu odreagovati bežanjem i ukoliko nisu u prilici da pobegnu

ujedom.

Zmija nema samo na 5 mesta u svetu

- Zmije su, uslovno rečeno, kosmopolitski rasprostranjene. Naseljavaju skoro sve delove naše planete a nema ih samo na Antarktiku, Novom Zelandu, Irskoj, Islandu i malim Pacifičkim ostrvima. Na osnovu toga, može se zaključiti da su ovi organizmi prisutni u skoro svim ekosistemima i tipovima staništa i da su jako važni za "normalno" funkcionisanje ekosistema i biocenoza - kažu u Zavodu za zaštitu prirode.

- Zmije, u ekološkom pogledu, predstavljaju jako bitnu kariku u lancima ishrane. To znači da, sa jedne strane, kao predatori regulišu brojnost svog plena. Sa druge strane, zmijama se hrani

veliki broj drugih organizama od kojih su najznačajnije ptice i sisari i na taj način predstavljaju izvor hrane za svoje predatore. Nestanak zmija iz ekosistema doveo bi do kolapsa lanaca ishrane, prenamnožavanja njihovog plena (uglavnom miševa) i smanjenja brojnosti njihovih predatora (ptica i sisara).

- Zmije su , kao predatori i regulatori brojnosti svog plena, jako važne za normalno funkcionisanje ekosistema i trofičkih lanaca (proticanje energije i kruženje materije). Sve zmije su predatori i hrane se različitim vrstama drugih organizama od kojih su najznačajniji sisari (glodari, miševi), vodozemci (žabe), gmizavci (gušteri i druge zmije), ptice, insekti i drugi beskičmenjaci.

Koliko bi samo pacova bilo kada ne bi postojale zmije - šetnja prirodom definitivno bila strašnija i opasnija kada bi njome špartalo na hiljade glodara.

- Primera radi, jedna ženka pacova godišnje može da ima 6 legala sa po 9-12 mladunaca. Polnu zrelost dostižu nakon 9 nedelja, što znači da populacija pacova može da poraste od 2 jedinke do par stotina jedinki u toku samo jedne godine.

Zmijski otrov je i dalje i te kako značajan za čoveka - u medicini. Od njega se proizvode mnogi lekovi, ali i naše glavno oružje protiv ujeda otrovnica, protivotrov.

(Telegraf.rs)