Ko je nastavnik iz Zaječara koji se takmiči za 1.000.000$? Gaji bilje "na Marsu", traga za "blagom"

Mladen Šljivović (41) profesor je fizike iz Zaječara. U ranoj se mladosti opredelio za nauku, iako su ga neke sile vukle i na stranu književnosti. Ipak, od pisanja nije odustao. Za sobom ima i dve nagrađivane knjige poezije, a trenutno radi na romanu. Pohađa kurs kreativnog pisanja, putuje, redovan je u teretani, a nedavno je odlučeno i da će predstavljati Srbiju na takmičenju za najboljeg nastavnika na svetu i nagradu od milion dolara.

Trenutno predaje srednjoškolcima, a do skora je radio i sa osnovcima. Uspehe beleži i sa jednima i sa drugima. Sa republičkih takmičenja on i njegovi učenici doneli su 33 nagrade. Objašnjava da je taj broj impresivan kada se u obzir uzme činjenica da ostatak Istočne Srbije zajedno ima jednocifren broj nagrada, te da se u Zaječaru koncentrisalo jedno jezgro fizike.

Radi već 15 godina. Počeo je još kao apsolvent. Kaže da su fizičari retki i sve ređi. Tako zna da u njegovom gradu ima mesta za još dvojicu kolega iste struke. U ovom poslu, koga doživljava svetim jer je, kaže, pedagog svetionik koji oblikuje umove mladih, našao je svoje mesto pod nebom.

- Kako vreme prolazi tako shvatam da više volim da se držim ovog nivoa fizike, da radim sa decom i da mogu da se bavim projektima, ne samo usko vezanim za fiziku - kaže navodeći da je ujedno koordinator tima za karijerno vođenje, da je nekada ranije vodio i dramsku sekciju, te da postoji gomila igranih klipova u vezi sa fizikom i naukom uopšte: - Mislim da sam srećniji ovde gde jesam, nego da radim u nekoj naučnoj ustanovi.

U izbor za jednog od dva nastavnika koji se u ime Srbije danas takmiče za najboljeg na svetu, kandidovala ga je svestranost.

- Imam i dve evropske nagrade za najbolje projekte - 2017. i 2020. To je uglavnom sa srednjoškolcima. Jednom smo pravili neku igru koja povezuje naučnofantastične romane sa fizikom. Čitamo roman, postavljamo probleme koji mogu da se reše, pa ih rešavamo zajedno na času. Jedna druga je bila da smo koristili android igrice za telefon, pa smo napravili simulaciju. Koristili smo gotovu simulaciju nuklearnog reaktora, pa su oni oni imali prilike da vide kako izgleda kad se napravi greška. Kako radi nuklearni reaktor i šta bi se desilo ako bi sutra neko u našem gradu hteo da gradi nuklearnu elektranu, kako reagovati. Šta je tu stvarno opasno, a koliko je to jedna predsrasuda, baratamo li tačnim informacijama - navodi čime se sve bavio kao nastavnik u radu sa decom.

Beogradski univerzitet, pa školarci iz Zaječara

Za Telegraf.rs pobraja i druge uspehe, navodeći da je za organizaciju "potrage za blagom" bio nagrađen 2019. godine. Prethodne godine za karijerno vođenje bio je nagrađen Beogradski univerzitet. Prija mu, ističe, društvo u kom se našao.

- Dam učenicima gomilu zadataka koje oni kasnije rešavaju. Onda biramo pobednika. Obično se takmiče za džak sa slatkišima. Dobijaju zadatke čije ih rešenje vodi na sledeći zadatak. Onda ide sledeći... Rešenje zagonetke ih vodi na sledeću lokaciju ili im dam sistem jednačina koji kad se reši daje broj telefona koji treba da pozovu kako bi nastavili dalje sa igrom - objašnjava kako spaja igru i obrazovanje.

Kaže nam i da je autor više predavanja koje je izvodio po stručnim skupovima i vebinarima, čak na evropskom nivou. Autor je i objavljenih radova na temu obrazovanja. Ujedno, vodi program učeničke kompanije u kojoj učenici prave, pa prodaju proizvode.

- Nedavno smo napravili zemljište slično sastavu Marsa, pokušavamo da uzgajamo biljke na njemu - navodi šta im je sve palo na pamet.

Za sebe kaže da se trudi. Ipak, teško mu je da oceni svoj rad.

- Rekao bih da se trudim. Prepoznajem talentovane učenike. Umem da im stvorim prilike, da pomognem da to realizuju. Da li je to dovoljno za pet? Neki put mi se čini da sam mogao više, neki put kad vidim koliko sam uložio, ne vidim kako bih mogao više - kaže navodeći da nije strog prema učenicima, te da ni inače nije stroga osoba.

Seća se i svog školovanja i toga kako su nastavnici uticali na njegov put. Za neke od tih iskustava ne bi voleo da se ponove. Ponajmanje ne sa njim u ulozi profesora koji nije dao sebe.

- Kad pogledaš realno, mi smo oblikovani našim nastavnicima. Tu su neki primeri iz prošlosti zbog kojih smo mi odlučili da krenemo jednim ili drugim putem. Ja sam imao izuzetno loš primer iz srpskog i zbog toga nisam nastavio putem književnosti, nego nauke. Ali nisam želeo da svojim učenicima stvorim neku prepreku, želeo sam da im pomognem da budu što je moguće bolji. Prosvetu doživljavam kao neko zanimanje koje je sveto. Ne možete da budete neko ko će da dođe, odradi platu i ode kući. Vi ste taj koji oblikuje te umove. Vi ste taj koji je plaćen da bude svetionik, neko ko će da im pomogne da pronađu put - objašnjava Mladen, danas uspešni profesor fizike, sutra možda najbolji i na svetu.

Srbi svake godine u top 50

Kaže da je gledajući radove ranijih pobednika uvideo da je pred njim još truda i rada. Možda drugi budu imali isti utisak kada se uporede s njim. Iz Srbije će u toj trci biti još jedan kandidat - Vesela Mačkić iz Novog Sada.

- Imao sam priliku da upoznam Veselu pre jedno godinu i po dana. To je jedna sjajna učiteljica, za poželeti - kaže nam dodajući da se nastavnici iz Srbije na ovom takmičenju svake godine nađu u prvih 50.

Za nagradu od milion dolara objašnjava da stvari nisu kakvim se čine. To je novac koji neće dobiti nastavnik za sebe lično, već za unapređenje prosvete u roku od deset godina. I ima ideju šta bi sa njim.

- Znate one komplete za tehničko? Ja bih voleo da mogu da napravim komplete koji bi podržavali nauku, koji bi u sebi sadržali eksperiment iz mehanike, termodinamike, struja, a da budu dostupni. Sada imate škole koje ne mogu da kupe opremu jer je basnoslovno skupa, a može da se napravi prilično jeftino. To je moja ideja, da napravimo te komplete za učenje prirodnih nauka koji bi bili jeftini, bezbedni i edukativni. Zatim da tokom godina obučimo veliki broj nastavnika, da obezbedimo sredstva za škole i da učenici konačno malo izmaknu pogled sa table i da je prebace na ruke, da ono što oni prave bude deo učenja - objašnjava svoju zamisao.

Kaže i da nije siguran da li će završni skup biti organizovan. To prošle godine nije bio slučaj, iz istih razloga - epidemioloških.

- Postoji ogromna međunarodna komisija koja će da pregleda prijave pristiglih nastavnika i koja će kasnije da izabere 50. Onda će da nakon par meseci izabere deset od njih i mislim da zbog korone niko ne može da garantuje da li će završni skup biti organizovan. Obično bude u Dubajiu - kaže.

Ove godine za najboljeg se takmiči 1.000 nastavnika iz sveta. Srbija ima dva kandidata - fizičara Mladena Šljivovića i učiteljicu Veselu Mačkić.

(Telegraf.rs)