Srbin je prvi dobrovoljni davalac krvi na Balkanu: Dao ju je ranjeniku, pa otišao u novu borbu

Foto: Rina.rs

Budimir Gajić, prvi je dobrovoljni davalac krvi na Balkanu. Rođen je 25. juna 1879. godine u selu Ivanovci u okolini Ljiga. Na predlog dr Nikole Krstića, hirurga iz Beograda i solunskog borca, Budimir Gajić ugledni trgovac rakijom, otac šestoro dece, ali i hrabri borac na prvoj liniji fronta u poljskoj bolnici u okolini Soluna, krajem 1916. godine kao dobrovoljac prvi se javio i dao 500 ccm krvi za nepoznatog ranjenika. Sledećeg  jutra odbio je ponuđenu poštedu i sa svojim saborcima odlazi u novu borbu.

Preporučujemo

- Budimir je tada dao dobrovoljno i besplatno krv, a po ovim najvišim principima humanosti se i danas u svetu prikuplja ova dragocena tečnost. Naime, njegova krv nije primenjena odmah, već kasnije kada je bilo potrebno jednom teškom ranjeniku kao indirektna  transfuzija – to jest na način na koji mi to i danas radimo. Ovim su  dva naša velika  pretka, na početku dvadesetog veka među prvima u svetu, a prvi u Evropi realizovali fantastičnu zamisao da krv čeka pacijenta, na ponos nama, njihovim potomcima, za primer celom svetu - kažu u ljiškom Crvenom krstu, prenosi RINA.

Kako bi odali zasluženu zahvalnost i priznanje ovom izuzetnom čoveku Crveni krst Ljig u saradnji sa lokalnom samoupravom 3. decembra 2006. godine otkrio je spomen bistu u čast Budimiru Gajiću. Obeležavanje stogodišnjice prvog dobrovoljnog davanja krvi u junu 2016. godine bilo je upravo ispred biste ovog humaniste.

- Dati krv i spasiti život bolesnom i povređenom, koga ne poznajemo i nećemo bez sumnje nikad upoznati, najlepše je i najplemenitije delo koje može ispuniti humano biće. Budimirovi naslednici su takođe, dobrovoljni davaoci krvi a ljiški crveni krst beleži odlične rezultate - rekli su Crvenom krstu.

Budimir Gajić bio je borac Četvrtog Takovskog puka šumadijske divizije Drugog poziva. U Balkanskim ratovima dobija čin narednika. Tokom 1914. godine, na položaju Mokra Gora u borbi sa Turcima, teško je ranjen u nogu, a sedam meseci kasnije, taman oporavljen, na položaju Vardište, u borbi sa Bugarima, ranjen je i u drugu nogu. Ponovo oporavljen, pomažući se štapom, sa našom vojskom prelazi Albaniju. Nosilac je Karađorđeve zvezde, Medalje Obilića, Ordena francuske legije časti i Medalje za humanost.

(Telegraf.rs)