Nestali Nišlija nije žrtva zločina: "Porodica će bar znati gde mu je grob"

- Skoro tri meseca smo ga svuda tražili, to je bila agonija... Nigde ga nije bilo, mučilo nas je strašno što ne znamo šta mu se desilo. Teško nam je što je mrtav, ali je to ipak nekakav kraj naših muka, bar će mu se grob znati – ovako govori Marija Veljković, snaha Nišlije Srbe Veljkovića čije je telo pronađeno juče na njivi u selu Gornje Međurovo.

Veljković je iz porodičnog doma u niškom naselju Pasi Poljana izašao 5. februara i od tada se o njemu ništa nije znalo.

- Tražila ga je policija, žandarmerija, rodbina i prijatelji, svuda smo bili gde smo verovali da bi mogao biti. Juče su nam javili da je nađen, svašta nam je prolazilo kroz glavu. Međutim, suprugu su u Zavodu za sudsku medicinu kazali da je umro prirodnom smrću – kaže Srbina snaha.

Leš je u svojoj njivi zatekao Srđan Tošić iz Pasi Poljane koji je Srbu prepoznao po garderobi.

Poznao sam ga po pantalonama

- Ta parcela je napuštena, puna smeća, tu sam prolazio kad sam ga ugledao... Odmah sam pomislio: - Ovo je naš Srba, što ga nema nigde. Poznao sam ga po pantalonama, bile su karakteristične, a često ih je nosio, crne, a sjajne. Prišao sam mu bliže, ali sam vodio računa da nešto ne poremetim zbog istrage, video sam ga da leži potrbuške. Telefonirao sam njegovom komšiji i rekao mu da povede nekog od porodice da provere ipak da li je to on, jer ja stvarno to nisam mogao da učinim. Nešto kasnije me je pozvao i rekao mi da su ga prepoznali – vidno potrešen opisuje stravičan nalaz Tošić.

Kaže da je za njega misterija zašto se Srba našao na tom mestu.

Pre 3 dana ga nisam video

- Tu su neke divlje kupine, pretpostavljam da se sapleo i pao. Međutim, tu sam bio pre tri dana i ništa video nisam, pretpostavljam da sam bio usredsređen na to što sam radio pa da se nisam osvrtao.

Ali, čudo mi je kako ranije nije nađen, do pre desetak dana tu su svakodnevno bili Italijani, vežbali su lovačke pse. Nije mi jasno kako ga životinje nisu nanjušile. Čudo mi je kako je tu dospeo, put je nekih 200 metara odatle, trebalo je da tuda ide, a ne preko polja, jer se te njive ne obrađuju pa na njima svačeg ima – čudi se Srđan. O preminulom čoveku ima samo reči hvale.

- Bio je miran, ćutljiv, ali radan, voleo je da svakome pomogne – opisuje pokojnika Tošić.

Srbin rođak Nebojša Veljković, koga je Tošić pozvao da prepozna leš, kaže da veruje da je preminuo istog dana kada je nestao.

- Čim mi je Srđan telefonirao pozvao sam moju snahu, a Srbinu suprugu Ružu, da krenemo na njivu. Našli smo telo u travi, prepoznao sam ga po pantalonama, obući, bluzi.. Drugačije ga ne bismo ni poznali, telo je bilo u lošem stanju, mnogo je vremena prošlo. Odmah sam pozvao policiju i to je to – priča Veljković.

Objašnjavajući zbog čega je Srba nađen u Gornjem Međurovu, Veljković kaže da je tamo imao zemlju.

- Tog dana kada je poslednji put viđen uputio se na njivu kako bi je očistio od rastinja i pripremio za oranje. Pored njega smo našli alat koji je za to koristio. Bio je zdrav čovek, nikad kod lekara nije otišao, pa nas je njegova smrt sve iznenadila. Nekako smo se nadali da će odnekud naići iako smo bili svesni, kako je vreme odmicalo, da ga verovatno više nikad nećemo videti živog – zaključuje Nebojša.

(Telegraf.rs)