Sve o zmijama u Srbiji: Šarke žive i u Vojvodini, poskok najotrovniji, ujedi strašni, ovo su saveti

April je mesec kad se nakon zimskog sna bude zmije širom Srbije. Sa lepim i toplim vremenom povećava se i verovatnoća da u prirodi sretnete ove gmizavce, a ako dođe do neprijatnog susreta nema otrebe za panikom, ali je oprez neophodan. Tri najopasnije otrovnice koje žive na teritoriji naše zemlje su poskok, šarka i šargan.

- Šarka je prisutna u Vojvodini i u ravnicama, poskok živi na brdovitim delovima, na nadmorskoj visini od 1.200 do 1.500 metara, a šargan je visokoplaninska vrsta i može se videti samo na vrhovima iznad 1.500 metara nadmorske visine. Najjači otrov ima poskok. Smrtnost od ujeda zmija u Srbiji je oko 2 posto, ali ukoliko ne dođe do smrtnog ishoda, onaj koga zmija ujede može imati zdravstvene posledice za ceo život - rekao je za RINU, biolog Mihailo Stanković koji je o ovim gmizavcima napisao 160 naučnih radova i četiri knjige.

U maju i junu su ove životinje najaktivnije jer je tad period njihovog parenja. Tih meseci možemo naleteti na onaj čuveni splet zmija, u kom se ustavri nalazi jedna ženka a ostalo su mužjaci. Oplođava je onaj koji je najsposobniji, ona zatim polaže jaja na skriveno mesto i odlazi ne osvrćući se na potomke. Upravo iz razloga što su otavljeni bez majke, mladunčad zmija vrlo teško opstaju i preživljavaju. Oni kad se izlegu prepušteni su sami sebi, pa zato vrlo teško doživljavaju polnu zrelost.

- Poznato je da se zmije boje više od ljudi, nego mi od njih. Ukoliko odlazite u prirodu nosite duboku obuću, debele čarape i duge pantalone, a ako naiđete na zmiju pokušajte da je zaobiđete. Ne pokušavajte da je oterate i tučete štapom. Takođe, dok šetate šumom bilo bi dobro da pravite malo jače korake ili da lupkate nekim štapom kako bi zmija osetila vibracije i pobegla pre nego što naiđete na nju. Kada ostavljate odeću ili obuću na mestima koja su dostupna zmijama, pre nego što se obučete dobro pregledajte garderobu kako bi bili sigurni da se zmija nije negde uvukla - rekao je Stanković.

Nije retka situacija da se opasni gmizavci osim u prirodi pojavljuju i u kućama i stanovima, a prošlo leto bilo je jako stresno za mnoge Čačane jer su zmije viđali u zgradama u centru grada. Kada su dežurne službe bile nemoćne, u pomoć uplašenim građanima izlazio je Dejan Bisenić koji već dve decenije na sebi svojstven način komunicira sa ovim životinjama i tako spasava na stotine života.

- Primam pozive i u dva sata po noći, i ja ustanem i krenem. Nikad mi nije teško, jer sam svestan da većina ljudi ima patološki strah i pri samoj pomisli na njih, a ne kad ih vide u svojoj kući. Svima prvo savetujem da se udalje od zmije i ni po koju cenu je ne diraju. One nikada ne napadaju prve već samo ako su ugrožene. Ne nosim alat, već na meni poznat način, kažem šta im kažem, one se pojave, ja ih pokupim golim rukama i vratim u njihovo prirodno stanište. Tada su svi bezbedni - otkriva Dejan.

Ovom Čačaninu za dvadeset godina pripisivali su čudne nadimke - šaptač, zmijar i mnoge druge, ali ipak Dejan ne mari za to, već pušta da njegova dela govore o njemu.

Otkrio je i narodno verovanje koje ledi krv u žilama. Naime, prema njegovim rečima svaka kuća ima svoju zmiju čuvarkuću, koja s vremena na vreme izađe napolje. Ukoliko neko tu zmiju ubije, to je katastrofa za tu porodicu i skoro siguran smrtni slučaj, zato Dejan svima poručuje da ne ubijaju zmije, jer se ne zna iz čijeg doma je ona izašla.

Saveti za "ne daj bože"

Veoma često se broj i efekti ujeda otrovnih zmija preuveličavaju, ne samo u našoj zemlјi, piše Srpsko herpetološko društvo.

Međutim, sve se češće ističe da, čak i u predelima sa neuporedivo većim brojem otrovnih vrsta zmija (npr. Australija) tokom godine više lјudi strada od uboda medonosnih pčela nego od ujeda ovih otrovnih gmizavaca.

Ujed otrovnice umnogome se razlikuje od ujeda obične zmije, a mora se znati da ni one pri svakom ugrizu ne ispuštaju otrov.

- Ujed otrovnica poznaje se po dve ubodne ranice na odstojanju od 6 do 10 mm, koliki je razmak otrovnih zuba naših vrsta. Otrovne zmije ponekad nanesu i tzv. suvi ujed, pri kojem ne ubrizgaju otrov (tragovi zuba mogu postojati, ali su suvi). Takav ujed služi samo da zastraši napadača. Ujed pri kojem zmija ubrizga otrov u ranu praćen je, najčešće, bolom i otokom. Znaci trovanja zavise od opšteg zdravstvenog stanja ujedene osobe i od dela tela na kojem je ujed: izraženiji su ako je ujedena starija osoba ili dete, te ako je ujed lociran na glavi ili vratu. Od simptoma se javlјaju: znojenje, opšta slabost, ubrzano disanje, dijareja, povraćanje i gubitak svesti. Tragovi ujeda obično krvare, brzo se javlјa oteklina, utrnulost i crvenilo - navodi se na sajtu Društva.

Prva pomoć je vrlo jednostavna. Treba primeniti samo istiskivanje mesta ujeda do pojave sukrvice, a rana se nikako ne sme isisavati.

- Jedino što se još može uraditi odmah nakon ujeda jeste spajanje ranica ujeda finim rezom (skalpelom ili nožem), čime se povećava površina za istiskivanje otrova. Otrov koji se zadržao na površini kože treba jednostavno obrisati suvim ubrusom (otrov ne može da prodre kroz neoštećenu kožu). Ujedeno mesto po mogućnosti tretirati hladnim oblogama. Ujedenome treba dati što više tečnosti (vode).

Kafa, čaj, energetska pića nipošto ne dolaze u obzir, kao ni lekovi - većina tih supstanci dovodi do širenja krvnih sudova i povećavanja propustlјivosti njihovih zidova.

-  Izuzetno je važno i da se ujedena osoba umiri: panika i nagli pokreti ili trčanje, između ostalog, ubrzavaju cirkulisanje krvi (i limfe) kroz organizam i samim time samo doprinose širenju toksina kroz organizam.

Navodi se i da podvezianje mora da se uradi pažljivo, jer krvotok ne sme potpuno da se zaustavi, već samo da se smanji protok krvi.

- Važno je imobilisati ujedeni ekstremitet. U nekim slučajevima (kada ste znatno udalјeni od naselјenog mesta) može se primeniti i podvezivanje ako je osoba ujedena za ekstremitet (ruku ili nogu). Podvezivanje se vrši uz oprez, jer se u slučaju neadekvatne podveske ili dužeg zaustavlјanja krvotoka može naneti šteta veća od one koju bi prouzrokovao sam otrov. Kao podvesku ne treba koristiti pertle, užad i sl., nego trakaste komade tkanine (npr. zavoj): cilj podvezivanja nije potpuno prekidanje cirkulacije iznad ujedenog mesta, nego njeno usporavanje, relativno ravnomerno raspoređenim pritiskom na većoj površini. Podvesku povremeno treba otpuštati, pa nanovo umereno pritezati.

- Mora se imati na umu da klinička slika i opšte stanje ujedene osobe izgledaju veoma loše, ali je prognoza posle ukazane prve pomoći pozitivna. Smrtni ishodi su, u slučaju ujeda naših otrovnica, izuzetno retki - dodaju.

Kako navode, zdrav odrastao čovek se od ujeda uglavnom potpuno oporavi i najčešće ne oseća nikakve posledice.

Izbegavajte šorts u prirodi

- Pri kretanju kroz prirodu treba nositi čvrstu obuću i što čvršće, duge pantalone, i strogo voditi računa o tome gde se spuštaju ruke (npr. pri branju bilјaka ili veranju uz stene) i gde se staje ili seda, pošto su noge i ruke najčešća mesta ujeda. Komentari i izgovori poput: „Neću valјda usred leta da nosim duge pantalone i duboke cipele?!“ ne spadaju u domen racionalnog razmišlјanja i ponašanja.

(Telegraf.rs)