"Još dugo neće biti masovnog okupljanja u zatvorenom": Darija Kisić upozorava da je virus još opasan

Printskrin: TV Prva

Član Kriznog štaba Darija Kisić Tepavčević rekla je da masovno okupljanje u zatvorenim prostorima još dugo neće biti moguće u Srbiji.

Preporučujemo

- Ja bih apelovala još jednom na sve građane naše zemlje koji se iz ma kog razloga do sada nisu vakcinisali, da to urade što pre da bi sačuvali svoje zdravlje i zdravlje svojih najbližih. To je ključ naše borbe, praktično sve zavisi od nas, ne od kriznog štaba, ne od neke pete, desete osobe, nego od svakog pojedinca, svi smo podjednako važni u borbi protiv ovog virusa.

Ona je za TV Prva rekla da Krizni štab zaseda svake nedelje, te da nema mnogo prostora oko popuštanja mera.

- Imamo jedne od najfleksibilnijih mera koje su se pokazale poprilično delotvorne kada se uporedimo sa drugim zemljama. Činjenica je da, iako registrujemo trend pada učestalosti obolevanja, i dalje je taj broj u hiljadama - napomenula je ona dodajući da su to još uvek značajne brojke.

Kisić Tepavčević je rekla da ovo jeste pad, ali da se korekcija mera vrši u skladu sa epidemiološkom situacijom.

Ona je dodala da su sednice kriznog štaba redovne i da je preterivanje pridavati njihovim satnicama toliki značaj.

- Objektivno su sve karte na stolu. Znamo da je virus tu i znamo šta treba da učinimo - kazala je ona.

U Izraelu i dalje virus nije iščezao, ne razmišljajte o privilegijama

Kako je kazala Kisić Tepavčević, Izrael je zemlja sa dobrim obuhvatom vakcinacije i slike koje gledamo iz ove zemlje dolaze sa otvorenih prostora, ali i u Izraelu postoje ograničenja kada je u pitanju zatvoreni prostor i virus još nije iščezao.

- Potpuno je pogrešan koncept da razmišljamo o vakcinaciji kao nečemu što će nam otvoriti put da odemo u neku zemlju ili da posetimo nešto.... Vakcinacija je isključivo oružje koje će nam omogućiti da se jedino efikasno borimo s ovim virusom i da sačuvamo život. Pogrešan je koncept razmišljanja da li vakcinisane osobe treba da imaju neke privilegije. Najveća privilegija je što su na taj način obezbedile veliku verovatnoću da i ako dođu u kontakt sa virusom ili nemaju nikakvih simptoma ili ono što je suština, da će spasiti život na taj način - kazala je Kisić Tepavčević.

Korona nije kao tetanus, odgovornost za vakcinu je veća

Koliko je vakcinacija protiv korona virusa važna za ljude oko nas, dr Kisić Tepavčević je uporedila sa vakcinacijom protiv tetanusa.

- Ima nekih zaraznih bolesti, najbolji primer je, recimo, tetanus. Tu postoji vakcina. I ukoliko ima neko potencijalnu tetanogenu ranu, on treba da primi vakcinu. Ukoliko neko iz ma kog rzloga odbija vakcinaciju, to je isključivo po njega rizik, jer se ta bakterija ne prenosi sa čoveka na čoveka. I to je isključivo lični izbor. Ali, kod oboljenja koja se prenose, kao što se prenosi korona virus, to je mnogo širi koncept od ličnog izbora.

- Vi odbijanjem da se vakcinišete kad vam je vakcina dostupna ne samo da sebe dovodite u rizik, nego dovodite kompletnu svoju okolinu u rizik da ćete da im prenesete infekciju, na kraju krajeva smanjujete kolektivni imunitet svoje populacije. Stalno kada je u pitanju korona virus se spominje reč "kolektivno", jedino kao "kolektov, uejdinjeni, možemo da pobedimo korona virus.

Izlazak iz Gerontoloških centara

Kompletno vakcinisane osobe u slučaju da je epidemiološka situacija stabilna mogu da izlaze iz centra i da odlaze u porodice u kojima mogu da borave i po nekoliko dana.

Za vakcinisane korisnike ne postoji karantin, dok za nevakcinisane po povratku u centar određuje se dvonedeljna izolacija.

- Već izvesno vreme postoje preporuke kada i pod kojim uslovima su dostupni izlasci. Vakcinacija je i počela upravo vakcinacijom korisnika gerontoloških centara i u ovom momentu je više od 80 posto njih vakcinisano. Imamo gerontološke centre gde su gotovo svi vakcinisani.

- Mi na današnji dan imamo 237 korisnika koji su pozitivni. Ali, moram da napomenem da unazad par meseci primenjujemo praksu da svake nedelje svi gerontološki centri trebuju antigenske testove i onda otkrivamo i praktično potpuno asimtomatske oblike infekcije i od ovih 237 upravo je većina takvih - kazala je Kisić Tepavčević.

Ona ističe da se dešava da budu antigen pozitivne osobe i one koje su vakcinisane, pa se zbog predostrožnosti hospitalizuju, ali njihovo stanje obično je po prijemu u bolnicu dobro.

Dvostruki mutant iz Indije

- Ovaj korona virus je pokazao veću mogućnost antigenskih mutacija nego što se prvobitno mislilo da ima. To je karakteristika virusa, oni se prilikom svake replikacije menjaju. Bitno je da li su te promene značajne ili nisu značajne. Neke od tih promena su nepovoljne za virus, a neke su povoljne za virus,a nepovoljne za nas. Ono što je bitno je da do sada nijedna ta mutacija nije pokazala da za nju nije efikasna vakcina - kazala je Kisić Tepavčević.

Mutacije se prate da bi se, eventualno, adaptirala i vakcina.

- Kojigod da je u pitanju antigenski soj, iste su mere prevencije. To treba da bude suština, da ne pratimo brazilski, indijski i slično, suština je da su mere prevencije iste i mi treba da usmerimo svoju snagu na to.

(Telegraf.rs)