Iz rečnih voda Srbije nestale dve vrste jesetri: Čovek je najveća pretnja ribljem biodiverzitetu

Foto: Tanjug/Dušan Aničić

Od šest vrsta jesetri u Dunavu, ostale su četiri, a atlantska jesetra i klas nestali su iz rečnih voda, rekao je predsednik opštine Negotin Vladimir Veličković, čiji je cilj očuvanje flore i faune u dunavskoj regiji na teritoriji te opštine.

Preporučujemo

- U vodnom okruženju prekogranične regije ozbiljno je ugrožen biodiverzitet i hitan je prioritet u potrazi za alternativnim tehnikama očuvanja i upravljanja biodiverzitetom riba. Reka Dunav je jedina reka u regionu sa prirodnom populacijom jesetra - istakao je na završnoj konferenciji projekta "Održivi eko prijateljski region".

On je dodao da je u Dunavu živelo šest vrsta jesetri - moruna, purastroga, ruska jesetra, klas, atlantska jesetra i čita.

- Danas su ostale samo četiri od ovih vrsta - atlantska jesetra i klas nestali su iz rečnih voda. To su vrste koje žive u moru i ulaze u reke da bi se razmnožile. S tim ciljem, ovaj projekat je preduzet za procenu biodiverziteta ribe u rečnim područjima, a posebno za vrste jesetra - ukazuje Velicković.

Prema njegovim rečima Bugarska i Srbija su jedno od evropskih žarišta biodiverziteta sa približno - 210 vrsta i podvrsta riba u Bugarskoj i 125 u Srbiji.

- Antropogene pretnje kopnenim sistemima uključuju građevinske aktivnosti, infrastrukturne projekte, vađenje resursa, ilegalnu seču, zagađenje životne sredine, direktno istrebljenje, genetsku eroziju i klimatske promene. To su problemi na koje je projekat usmeren i čiji je cilj rešavanje putem uspostavljanja mrestilišta za vrste jesetra, edukativnog centra i sprovođenja kompleksa aktivnosti u oblasti zaštite biodiverziteta. Na ovaj način će zajednički pogranični region zaštititi svoje prirodno nasleđe za buduće generacije - poručio je Veličković.

Navodi da je jedna od projektnih aktivnosti i kupovina čamca sa pratećom opremom.

- Čamac je specijalne izgradnje i zapremine i služiće da se prikupljaju podaci o životinjskim i biljnim vrstama u negotinskom delu reke Dunav koji se procesuiraju kroz GIS system, koji je razvijen kao deo ovog projekta, a nabavljena je ronilačka oprema - kaže on.

Projekat je realizovan sa partnerskom organizacijom "Tehnološki institut za akvakulturu", iz bugarske opštine Montana, zaključio je Veličković.

(Telegraf.rs)