Kako će marihuana biti skinuta sa liste narkotika u Srbiji, a kako izgleda njena upotreba u svetu?

Marihuana će možda biti skinuta sa liste narkotika u Srbiji, koja kao članica treba da ispoštuje odluku UNODK-a o tome, kako je izjavio ministar zdravlja Zlatibor Lončar. Urugvaj je prva, a Kanada druga zemlja koje su donele zakon o rekreativnoj upotrebi ove biljke. U Americi je u 38 država dozvoljena upotreba kanabisa u medicinske svrhe.

Evropske zemlje koje su legalizovale proizvode na bazi kanabisa su: Nemačka, Austrija, Velika Britanija, Češka, Finska, Francuska, Italija, Holandija, Portugal, Rumunija, Slovenija, Španija, Hrvatska, Severna Makedonija...

Prošle godine, 2. decembra, komisija Ujedinjenih nacija (UN) za opojne droge odlučila je da iz kategorije najopasnijih narkotika ukloni kanabis i smolu kanabisa, koja se koristi za proizvodnju hašiša.

Na osnovu Konvencije iz 1961. godine kanabis i smola kanabisa bili su u Četvrtoj kategoriji narkotika, zajedno sa drugim opioidima.

Nakon odluke UN kanabis ostaje u kategoriji droga koje su pod manje strogim režimom kontrole, tako da glasanje članicama UN-a ne omogućava da legalizuju marihuanu u okviru međunarodnog sistema kontrole narkotika.

Prema mišljenju Miloša Simića, predsednika udruženja Socijalni kanabis klub, kanabis u Srbiji treba da se dekriminalizuje.

- Uklanjanje marihuane sa liste narkotika je neophodan korak koji Srbija mora da preuzme jer je odluka UN deo našeg zakona. Samim tim, to mora da ima direktog uticaja na Krivični zakonik. Ako kanabis više nije opasna droga po zdravlje i život, već je svrstan u kategoriju leka, onda treba da se dekriminalizuje - započeo je razgovor za Telegraf.rs Simić.

Napomenuo je da, prema istraživanjima iz 2014. godine, u Srbiji pola miliona ljudi koristi marihuanu.

- Jedna osoba koristi oko gram kanabisa dnevno, to je ogromna količina novca koja je nelegalna. Kad bi se u Srbiji kanabis legalizovao za ličnu upotrebu, država bi imala oko 2,5 milijarde evra godišnje od poreza - istakao je naš sagovornik.

Objasnio je da je Svetska zdravstvena organizacija u poslednje četiri godine došla do zaključka, na osnovu istraživanja, da kanabis nije štetan.

- Istraživanja su pokazala da je priča da kanabis izaziva bolest zavisnost, zabluda. Naprotiv, došlo se do zaključka da kanabis ne izaziva fizičku zavisnost. Kod malog broja ljudi se stvori psihička zavisnost, kao što se dešava i kad se jede, na primer, čokolada.

- A istraživanja su pokazala da pomaže kod lečenja mnogih bolesti. Najveći problem kod nas je što su ljudi koji su pokušavali da se leče kanabisom u zatvorima. Preko 1.000 osoba je u zatvoru jer su posedovali i uzgajali kanabis - rekao je Simić za Telegraf.rs.

Dodao je i da, prema njegovom mišljenju, kanabis treba da se dekriminalizuje jer bi to omogućilo korišćenje u ekoindustriji koja je u usponu u 21. veku.

Zlatibor Lončar o uklanjanju marihuane sa liste narkotika

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je da će Srbija kao članica UN ispoštovati odluku UNODK-a da se marihuana skine sa liste narkotika i naveo da se u Srbiji već radi na tome.

Lončar je kazao da nema razloga da Srbija ne ispoštuje odluku UN.

- Već smo ušli u tu problematiku i mi kao članica UN ispoštovaćemo sve. Radimo na tome i kako su oni zamislili nema razloga da ne primenimo, a da ne ugrožavamo građane i zakonodavstvo - kazao je Lončar.

Dodao je da će odluke u vezi sa tim doneti najveći stručnjaci u našoj zemlji i, navodeći da je to izuzetno osetljiva tema, zamolio sve da ne nagađaju unapred šta će i kako biti, već da se strpe.

- Izuzetno je osetljiva tema. Najstručniji ljudi u kontaktu sa UN će dati rešenje. Potrebno je strpljenje - zaključio je ministar zdravlja.

Do objavljivanja teksta nismo dobili odgovor od Ministarstva zdravlja u kom roku može da se očekuje uklanjanje marihuane sa liste narkotika, kao i na koji način bi ona bila možda dozvoljena za upotrebu.

Prva zemlja na svetu koja je legalizovala rekreativnu upotrebu kanabisa

Urugvaj je još 2013. godine legalizovao rekreativnu upotrebu kanabisa i postao prva zemlja na svetu koja je to učinila.

U potpunosti je legalizovao marihuanu 2017. godine, i opet postao prva zemlja na svetu koja je to uradila.

Prvo je 2013. godine dozvoljeno uzgajanje i korišćenje marihuane, najpre u klubovima. Sredinom jula 2017. godine počela je legalna prodaja kanabisa.

Da bi mogli da kupe marihuanu u apotekama, Urugvajci moraju da se upišu u registar korisnika, a konzumenti mogu da kupe najviše 40 grama mesečno, u paketićima od pet grama u 16 specijalizovanih apoteka širom zemlje. Marihuanu mogu da kupe samo državljani Urugvaja.

Kanada i kanabis 

Kanada je druga država koja je legalizovala rekreativnu upotrebu kanabisa, sredinom oktobra 2018. godine.

U ovoj zemlji je od 1923. godine posedovanje kanabisa bilo kriminalno delo, a 2001. je legalizovana u medicinske svrhe.

Kanađani inače spadaju među najveće uživaoce marihuane na svetu.

Amerika i kanabis

Petnaest država i distrikt Kolumbija doneli su mere ili inicijative koje omogućavaju rekreativnu upotrebu kanabisa starijima od 21 godine.

U 38 država dozvoljena je upotreba kanabisa u medicinske svrhe.

U decembru prošle godine Predstavnički dom američkog kongresa prvi put je doneo zakon o dekriminalizaciji kanabisa na nacionalnom nivou.

Novi zakon poziva na uklanjanje kanabisa sa liste supstanci pod federalnom kontrolom i brisanje određenih saveznih krivičnih odredbi.

Da bi postao pravosnažan, zakon treba da usvoji i Senat, te da ga potpiše predsednik.

Nemačka i kanabis

Legalizaciju kanabisa u medicinske svrhe jednoglasno su izglasali poslanici Nemačke 19. januara 2017. godine.

To se odnosi na pacijente koji boluju od ozbiljnih bolesti kao što su neke vrste raka ili kad nema efikasne alternativne terapije.

Nemački pacijenti mogu da dobiju ekstrakt kanabisa ili isušene listove u apotekama i uz recept. Neki mogu da poruče u inostranstvu sintetičke derivate kanabisa kao što je dronanbinol.

Holandija i kanabis 

Kanabis u Holandiji je ilegalan, ali je dozvoljen za ličnu upotrebu. Dozvoljeno je posedovanje pet grama lakih droga po osobi.

Preprodaja je "zabranjena, ali nije kažnjiva". Takođe generalno se poštuju pravila da se droga ne reklamira, ne prodaje mlađima od 18 godina kao i da se uz lake droge ne priključuju teške.

Kofi šopovi u Amsterdamu su kafei u kome je dozvoljena prodaja i konzumiranje marihuane. Iako korišćenje lakih droga nije legalizovano u Holandiji, toleriše se diskretna konzumacija.

Teške droge su zakonom zabranjene.

U nekim zemljama se zbog male količine dobija doživotni zatvor

Kina, Egipat, Francuska, Indonezija, Japan, Malezija, Nigerija, Norveška, Filipini, Poljska, Kuba, Saudijska Arabija, Singapur, Južna Koreja, Tajland, Turska, Ukrajina, Ujedinjeni Arapski Emirati i Vijetnam imaju najstrože zakone po ovom pitanju.

U mnogim tim zemljama posedovanje čak i malene količine može značiti doživotni zatvor.

Kanabis 

Marihuana, odnosno kanabis sadrži dva glavna jedinjenja - THC i CBD.

THC je kanabinoid koji ima psihoaktivno dejstvo, a njegovo ulje, odnosno smola, dobija se ekstrakcijom iz cveta marihuane sa većim procentom THC-a.

CBD je kanabinoid bez psihoaktivnog dejstva, čije se ulje dobija ekstrakcijom iz cveta industrijske konoplje, koji sadrži visok procenat CBD-a i do 0,3 odsto THC-a, koliko je zakonom dozvoljeno u Srbiji.

Medicinska primena

Naučno je potvrđeno da lekovi na bazi kanabisa mogu da imaju opravdanu medicinsku primenu protiv teškog povraćanja, neuroloških oboljenja i smanjenja hroničnog bola. Ali, kanabis može da proizvede i kontraefekte poput psihoze, naročito posle duže upotrebe kod mladih.

- Kanabis može da ublaži bolove i muku pacijenta koji boluju od pojedinih formi multipla skleroze, glaukoma i karcinoma, kada više nijedan drugi lek ne pomaže - izjavila je psihijatar prof. dr Slavica Đukić Dejanović.

Istraživanja su pokazala da ključni sastojak marihuane "delta-9 tetrahidrokanabinol" (THC) smanjuje očni pritisak za oko 25 odsto. Takođe, dve studije California Pacific Medical Center Research instituta rađene 2007. i 2010. godine pokazale su da kanabidiol (CBD) sprečava širenje raka dojke tako što blokira delovanje gena ID1 koji je odgovoran za stvaranje metastaza.

Studija Univerziteta Kolumbija iz 2007. utvrdila je da udisanje kanabisa povećava apetit obolelih od HIV-a, dok je drugo istraživanje sprovedeno na "San Diego School of Medicine" Univerziteta u Kaliforniji iz 2008. otkrilo da marihuana značajno smanjuje neuropatsku bol kod bolesti povezanih sa HIV-om.

Osim toga, stručnjaci ne poriču da konoplja leči nesanicu, stres, migrenozne bolove, gubitak apetita, grčenje mišića, da pomaže kod mučnine, artritisa, reumatizma, zubobolje i da ublažava bolove koji su posledica teških bolesti - od multiple skleroze, do karcinoma.

(Telegraf.rs)