Preminula čuvena "tetka Ana": Govorila je 12 jezika, život joj je bio Holivud, udala se za viteza
Poslužila je kao inspiracija za naziv benda „Tetka Ana“, koji je osnovan 1977. u Zrenjaninu
Čuvena Ana Vukotić, ili samo "tetka Ana", kako su je najčešće oslovljavali njeni Zrenjaninci, preminula je u petak, 16. aprila. Ana je imala 99 godina i život ispunjen do poslednjeg dana. Teta Ana je govorila 12 jezika, proputovala je ceo svet i u svojoj 90-oj godini je upisala kineski. Uvek je bila nasmejana. Peške se pela na peti sprat. Kreirala je haljine koje su je činile najekstravagantnijom ženom u Zrenjaninu.
- Zašla sam u godine, ali i dalje se radujem svakom danu. Energiju mi daju moje kreacije. One me izdvajaju od ostalih, ljudi su se oduvek okretali na ulici za mnom. Treba umeti biti drugačiji. Dok bi se većina stidela takvih kreacija, ja ih sa ponosom prikazujem. Živim od ljubavi, hodam utabanim stopama svog sina, to su koraci od 1.000 milja. Živim i dalje u vremenu rokenrola, umetnosti, slobodoumlja, ideja, kreativnost… Zarobljena sam u tom teatru magičnih snova i toliko mi je lepo da ponekad plačem - rekla je jednom prilikom Ana Vukotić.
Kao profesor engleskog, zadužila je mnoge generacije dece za znanje koje imaju. Danas su oni odrasli ljudi, uspešni naučnici i umetnici.
Kao i sama tetka Ana, i njena prošlost je izuzetno interesantna.
Kad je 1872. godine došla u Pariz sa namerom da izbliza vidi neka od najvećih dela svetska umetničke baštine, mlada engleska slikarka Ani Spred nije ni slutila da će u Luvru upoznati čoveka svog života. Slučajni susret sa potpukovnikom srpske vojske i vitezom Legije časti promeniće iz temelja život devojke rođene 1842. godine u porodici engleskih velikaša iz Irske. Ani Spred tako će postati prva umetnica koja je krajem devetnaestog veka na slikarskom platnu ovekovečila Milana i Nataliju Obrenović, piše Blic.
Jovan Vlahović bio je naočit oficir, nosilac Takovskog ordena i ruske Svete Ane, vitez austrijske Gvozdene krune i francuske Počasne legije.
Kao mladi kapetan bio je vrlo cenjen na dvoru crnogorskog knjaza Nikole. Jovan je kasnije postao savetnik srpskog kralja Milana Obrenovića, a godine 1872. zatekao se na položaju visokog vojnog službenika u Ambasadi Srbije u Parizu. Upravo tada je u Luvru upoznao mladu umetnicu Ani Spred.Bila je to vatrena ljubav, ali Jovan je nedugo potom morao da se vrati u Srbiju, jer je počeo Srpsko-turski rat. On se zarekao Ani da će se vratiti i oženiti se njome. Posle sedam godina, to je i ispunio. Uporna Ani čekala ga je sve to vreme.
Konačno, 1879. godine venčali su se u Kensingtonu, otmenom delu Londona, a potom se zaputili u Srbiju. Mladi bračni par živeo je u Resavskoj ulici 45, preko puta tadašnje Vojne akademije u Beogradu. Bili su bliski dvoru kralja Milana Obrenovića.
Jovan opet ide u diplomatiju, koju konačno napušta 1894. godine zbog neslaganja sa kraljem. Umire u Trstu 1908. godine.
Ani i Jovan imali su sina Miodraga i ćerku Andu, sa kojom se Ani Spred vraća iz inostranstva u Beograd 1914. godine. Upravo te godine Anda, koja je već pobrala prve uspehe kao virtuozna violinistkinja, upoznaje u Beogradu svog životnog saputnika: bio je to mladi profesor tadašnje agrogeologije Lazar Običan.
Zaljubili su se na prvi pogled. Mladi par venčao se iste godine, dok je austrougarska artiljerija već raspoređivana na levoj obali Save. Rat je svima promenio planove, pa su sve troje – Ani, Anda i Lazar – uhvatili poslednji voz za Atinu. Potom neko vreme provode u grčkoj prestonici, da bi se 1916. prebacili u Pariz, a Ani Spred Vlahović umire u Kanu 1918. godine.
Lazar i Anda Običan imali su petoro dece: Miću, Jovu, Veru, Anu i Marinu. Pretposlednja na ovom spisku je gospođa Ana Vukotić.
Govorilo se da je priča tetka Ane ekstravagantnija i glamuroznija od svakog holivudskog filma, upravo po njoj je prva diskoteka u Zrenjaninu dobila ime, kada je njen sin slikar, scenografi reditelj Milan Vukotić Vuka nazvao disko klub “Tetka Ana”, i to davne 1969.
Poslužila je kao inspiracija za naziv benda „Tetka Ana“, koji je osnovan 1977. u Zrenjaninu.
(Telegraf.rs)
Video: Izložba slika Vuka Vidora u Comtrade-u
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Леснина
Познавао сам гос.Ану,радили смо у једном великом колективу,госпођа Ана је била преводилац.Кад сам ја био млад она је била близу педесете.Све што сте написали она је била још и више од тога.Веома необична жена и увек је била позитивна.Саучешће породици.
Podelite komentar
Toma
U tim godinama sta narod napravi od sebe dali to prilici u tim godinama.
Podelite komentar