U kovid bolnicama u Beogradu skoro 20 mališana: Beba od 9 dana najmlađa žrtva, borba za dečaka (8)

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Shutterstock

Samo u pedijatrijskim ustanovama u Beogradu, u kojima se zbrinjavaju deca zaražena korona virusom nalazi se skoro 20 mališana. Na sreću, niko od njih nije životno ugrožen, šta više stabilna su, a jedino dete koje je za sada u teškom stanju nalazi se u Univerzitetskom kliničkom centru u Nišu. Reč je o dečaku (8) iz Vladičinog Hana, koji je od petka na respiratoru.

Preporučujemo

Nažalost, beba iz Kragujevca, stara samo 9 dana, za čiji život su se od petka, 9. aprila borili lekari Univerzitetskog kliničkog centra Kragujevac, izgubila je bitku sa kovidom. Ona je ujedno, ponela neslavnu titulu, najmlađe žrtve koju je korona virus uzeo u našoj zemlji.

Novorođenče, koje se zarazilo još u stomaku majke, juče je prebačeno iz Kragujevca u Beograd, u Univerzitetsku dečiju klinicu u Tiršovoj, ali uprkos naporima lekara obe zdravstvene ustanove, dete nije odreagovalo pozitivno na terapiju i preminulo je.

Sada su sve oči i napori zdravstvene struke uprti u dečaka D. P. (8) iz Džaka kod Vladičinog Hana. On se nalazi na respiratoru u Univerzitetskom kliničkom centru u Nišu. Nažalost, ohrabrujuće vesti o njemu još ne stižu.

- Nažalost, on nije dobro, supruga je sa njim u Nišu, a njegova sestra bliznakinja sa još dve starije devojčice su kod kuće. Ja sam u bolnici, primam infuziju i nadam se, molim Boga, da detetu bude bolje - rekao je ranije danas njegov otac Stanko za Telegraf.rs.

Beba u KBC "Dr Dragiša Mišović" stabilna

Ostala deca su, kako nam je rečeno u pedijatrijskim ustanovama u kojima se zbrinjavaju oboleli mališani zaraženi korona virusom, stabilna, pa i beba od 12 dana koja se leči u Kliničko-bolničkom centru "Dr Dragiša Mišović".

U ovoj ustanovi je, inače, najviše hospitalizovane dece.

- Imamo 13 dece, ali sva deca su stabilnog zdravstvenog stanja - kazala je za Telegraf.rs načelnica Dečije klinike KBC "Dr Dragiša Mišović" dr Olivera Ostojić.

U Institutu za majku i dete "Dr Vukan Čupić" koja zbrinjava najteže obolelu decu, na sreću, trenutno, nema nijednog deteta na intenzivnoj nezi.

Pomoćnik direktora ove ustanove prof. dr Vladislav Vukomanović rekao je za Telegraf.rs da je u njihovom kovid odeljenju trenutno petoro dece.

- Nema i ima bitnih promena ali svako dete, teži bolesnik, nama je bitna promena. Trenutno u kovid odeljenju imamo petoro dece, ali nemamo nijedno u intenzivnoj nezi - kaže prof. dr Vukomanović.

Oporavio se dečak koji je imao bolest kao odrastao čovek

U moru ružnih vesti, profesor nam otkriva i jednu ohrabrujuću. Oporavio se dečak od 11 godina koji je imao tešku upalu pluća i razvio simptome kao odrasli čovek. 

- Imali smo jednog dečka od 11 godina koji ima šećernu bolest a koji je imao tešku upalu pluća. Sve je to ličilo na odraslog bolesnika sa kovidom pre nego na dete. Gojazna deca su sklonija komplikacijama, isto kao deca sa šećernom bolešću, sa plućnim oboljenjima, kardiovaksularnim, hematološkim i to se pokazuje kao tačno. Pitanje je da li je to izazvao neki drugi mutirani soj virusa ili ne. Radi se samo o jednom detetu. Bio je na visokom protoku kiseonika, nije intubiran na sreću, ali je imao veliki skor pluća. To je nalaz na skeneru koji pokazuje koliko su pluća zahvaćena upalom. Baš je bilo prognostički dosta zabrinjavajuće ali se oporavio.

- On je još kod nas, bio je u kovid intenzivnoj nezi do pre nekoliko dana a sada u njoj nemamo nikog - kaže prof. dr Vukomanović.

Obolele dece od korona virusa, na sreću nema ni u Univerzitetskoj dečijoj klinici u Tiršovoj, rečeno nam je u ovoj ustanovi.

Decu iz Srbije korona je pogotovo "kosila" u drugom piku ovog trećeg talasa, koji se, reklo bi se, smiruje. Lekari su to odmah pripisali novom soju korone, britanskom, koji je u januaru dijagnostikovan i u našoj zemlji.

Najveći broj zaražene dece bio je u drugoj polovini februara i prvoj polovini marta, ali ona nisu kao u novembru i decembru zahtevala u velikom broju bolničko lečenje.

- Uglavnom su to deca sa simptomima koji mogu da liče na težu prehladu ili grip, koja u najvećem broju slučajeva ne zahteva hospitalno lečenje - objasnio je polovinom marta za Telegraf.rs prof. dr Vukomanović, kada smo bili u Institutu:

Prof. dr Vladislav Vukomanović Foto: Nikola Tomić

- Znači bolest prati, pre svega, povišena temperatura, povraćanje i proliv, koji zahtevaju rehidraciju, nadoknadu tečnosti. To obično traje 24 do 48 sati, i posle normalizovanja temperature ta deca su sasvim dobro raspoložena, otpuštaju se kući u najvećem broju slučajeva, a ukoliko se radi o umereno teškim slučajevima, prebacuju se u KBC "Dragiša Mišović" - objašnjava nam prof. dr Vukomanović.

Prenos sa majke na dete ipak moguć 

Kada je reč o vertikalnoj transmisiji, odnosno prenosu sa majke na dete, prof. nam je objasnio da se mislilo da je to nemoguće i da je retkost.

- Međutim, negde u 2 do 3 odsto dogodi se ta vertikalna transmisija - kazao nam je profesor u vreme kada su u njihovoj ustanovi bile dve bebe zaražene na ovaj način.

Klinička slika uglavnom je teža kod mlađih bolesnika od godinu dana, a da multisistemski inflamotorni sindrom pogađa uglavnom stariju decu od 10 godina.

- Praćen je i upalom srčanog mišića ali ono što treba reči jeste da klinička slika nepromenjena i ne zahteva hospitalizaciju. Primera radi na prošlom dežurstvu smo pregledali 110 dece, od toga je 10 zadržano a samo kod 2 je bio pozitivan antigenski test. Inače, osetljivija su ona deca koja kao i odrasli imaju neke komorbiditete, znači šećernu bolest, hronična plućna obolenja, astmu, srčana oboljenja, neurološka, hematološka. Oni su osetljiviji uključujući decu od godinu dana, tako da mogu da razviju teže simptome - objasnio nam je profesor.

Inače, simptome prehlade i gripa od simptoma kovid 19 teško je razlikovati.  Mogu da liče na težu prehladu ili blaži oblik gripa a diferencijacija da li se radi o jednom ili drugom soju je praktično nemoguća.

Prema Vukomavićevm rečima, dete bi trebalo odvesti pedijatru kada ima povišenu telesnu temperaturu koja traje više od dan, dva, naročito ako je preko 38,5 stepeni, zatim ako povraća i ima dijareju, te roditelji ne mogu da nadoknade tečnost detetu rastvorima, supama, vodom...

- Onda prvo dete treba odvesti u dom zdravlja a pedijatar će odlučiti da li je neophodno bolničko lečenje. Na sreću, ono uglavnom nije neophodno - kaže prof. dr Vukomanović.

(Telegraf.rs)