Da li će korona nestati kao i virus koji je izazvao špansku groznicu: Kakva nas sudbina čeka?

Foto: Wikimedia/Uncredited photographer for St. Louis Post Dispatch

Pre više od godinu dana u Srbiji je registrovan prvi slučaj korona virusa. Kakva će biti sudbina kovida - da li će nestati kao i virus koji je izazvao špansku groznicu? Da li će ostati sa nama zauvek ali u blažem obliku?, neka su od pitanja koja interesuju javnost.

Preporučujemo

Primamljivo je da se upoređuju ove dve pandemije kad se uzme u obzir da je između njih prošlo sto godina, piše Blic.

Pošto se radi o dva "sasvim različita virusa", dr Dragan Delić, infektolog u penziji, ipak kaže da tu moramo biti jako oprezni. I situacija je bila drugačija iako postoji određena sličnost.

- Situaciju s kraja Prvog svetskog rata i danas nije moguće porediti. Ne samo što se radi o dva sasvim različita virusa, već je i situacija u ekonomskom i političkom pogledu, kao i po pitanju opšteg imuniteta, bila potpuno drugačija tad u odnosu na danas - kazao je Delić.

Na kraju Velikog rata ljudi su bili iznureni, nije bilo antibiotika, kako podvlači doktor i to navodi kao razlog velike smrtnosti. Takođe ni tadašnji lekari nisu imali dovoljno znanja.

- Ljudi su tada bili jako iscrpljeni ratom i pothranjeni, što danas, srećom, nije slučaj. Takođe, medicina tada nije imala znanja koja mi danas imamo - rekao je sagovornik.

Ključna stvar je, kaže dr Delić, to što mi danas imamo ključno oružje za borbu protiv pandemije - vakcine.

- Oni tad nisu imali vakcine. Mi ih imamo. Masovna vakcinacija može da skrati i obuzda ovu pandemiju - napomenuo je.

Super infekcije - opasnost koja preti

U toku trajanja pandemije španske groznice najveći ubica nije bio sam virus već pridružena infekcija, izneo je podatak dr Delić koji malo ko zna.

- Oboleli od virusa koji je izazivao špansku groznicu umirali su najčešće od super infekcije koju je izazvala bakterija hemofilus influenca - istakao je.

Danas je uobičajeno da se pacijentima sa upalom pluća daju antibiotici kojih tada nije bilo, kako kaže sagovornik.

- Mi danas dajemo antibiotike kod upala pluća da bismo predupredili da se na virusnu infekciju nadoveže neka bakterijska, a 1918. za ovu bakteriju nije bilo leka pošto nisu postojali antibiotici, niti vakcina. Vakcina protiv ove bakterije se danas daje deci - rekao je Delić.

Slabljenje virusa - mogućnost ili izvesnost

Na naše pitanje da li je moguće da će virus korone nestati slično virusu španske groznice ili ostati sa nama, dr Delić smatra da je druga opcija izvesnija.

- Korona će postati endemična bolest. Neće nestati, ali će biti znatno manji problem - objasnio je.

Kad je korona virus prešao na čoveka, došao je u izvesnu "slepu ulicu", prema rečima sagovornika.

- To što je uopšte prešao na ljude je uspeh za virus, ali je sad u svojevrsnoj slepoj ulici. On se sada mora prilagođavati da bi uopšte opstao - rekao je.

Dr Delić zatim objašnjava da svaki virus teži tome da se razmnožava i da mu teške kliničke slike i smrt domaćina u suštini ne odgovaraju.

- Svaki virus, bio on korona ili španska groznica, želi da se razmnožava. Virusi samo to i rade. Njima ne odgovara da im domaćin umre - kaže.

Korona - sezonska bolest

- Postaće sezonska bolest. Biće moguće epidemije, ali ne i pandemije. Klinička slika će biti lakša. Ipak, lakše će se prenositi sa čoveka na čoveka. Nezahvalno je reći koliko će biti potrebno za to. Možda nekoliko godina. Ipak, postoji i mogućnost da mutira u sasvim drugačiji virus i da imamo problema zbog toga - objasnio je Delić.

Foto: Tanjug/AP

Vakcina kao spas

Iako danas imamo mogućnost da lako dođemo do potrebnih informacija, ljudi su najčešće neobavešteni ili još gore - pogrešno informisani.

Prezir prema vakcinama dr Delić povezuje sa masovnim medijima i neukim dolaskom do podataka.

- Danas svi misle da sve znaju i nisu selektivni što se tiče podataka. Neko ko uključi internet misli da više zna od specijaliste infektologa - istakao je.

Vakcinacija je jedini način da se spreče dalje mutacije korona virusa i izlazak iz pandemije.

- Kao što sam rekao, mi danas imamo vakcine protiv korona virusa. Imamo i za bakteriju hemofilus influenca. Dakle, u mnogo boljoj smo situaciji nego naši preci. Ipak, važnost vakcine se ne razume. Da bi se sprečila neka potencijalna mutacija korona virusa i da bismo izašli iz pandemije, jedini izlaz je - vakcinacija - zaključuje dr Delić.

(Telegraf.rs)