Sećanje na Milicu Rakić: Devojčica koja je postala simbol stradanja i opomena agresoru

Foto: Privatna arhiva

Te 1999. godine gorelo je nebo nad Batajnicom - najveći srpski vojni aerodrom bio je gotovo svakodnevno cilj agresorske avijacije i raketiranja, a PVO raspoređen svud naokolo. U toj vazdušnoj bici, brutalnom bombardovanju, smrtonosni komad projektila uleteo je u jedan dom i razorio njihov život. Poginula je mala Milica Rakić, sedeći bezbrižno na noši.

Preporučujemo

Neverovatan, nesrećni splet okolnosti, možda nije bio namera agresora, ali svakako posledica bezumnih napada iz vazduha, a smrt malog anđela zavila je Srbiju u crno. Milica Rakić postala je simbol nevinih žrtava, jer je imala samo 3 godine. Živela je na spratu male zgrade u gusto naseljenom delu Batajnice, kod škole. Zlo, smrt, došla je pravo po nju, a smrt su sejali NATO avioni.

Napad se dogodio nešto posle 21.30 sati, Milica Rakić preminula je ubrzo posle napada, dok je još nekoliko ljudi bilo ranjeno.

Prema nekim podacima u pitanju je bila eksplozija kasetne bombe, a ne geler, deo velikog projektila.

Rat je prohujao, a Milica Rakić nije ostala jedino dete žrtva bombardovanja. Deca koja su stradala te 1999. godine, međutim, oličena su u Milici Rakić, pa je ona i glavni motiv spomenika stradalim mališanima koji je podignut na Tašmajdanu 2000. godine.

Roditelji su se retko oglašavali u medijima nakon bombardovanja. Ali, njihove izjave zabeležene TV kamerom jednom prilikom, u prisustvu ćerke koja se kasnije rodila, i danas izazivaju jezu, a sve koji se sećaju NATO agresije na momenat vraćaju u ovaj težak period.

- Kad je bombardovanje bilo nikad nije smela sama u kupatilu da bude. Uvek je tražila da neko stoji pored nje. A tog trenutka sam japitala "Hoće mama da ide s tobom", rekla je "Neka, sama ću". Samo što sam je stavila na nošu i izašla samo se čula eksplozija - svedočila je njena majka Dušica.

Kako je u istom prilogu ispričao njen otac, Žarko, pitanje je kako bi prošla Dušica da je ostala u kupatilu. Jer, bilo je puno gelera, prozor je bio uništen, a deo je prošao i kroz zid. Odbijeni geler iz kupatila probio je čak i ulazna vrata stana. Srećom, njen brat Aleksa preživeo je napad, ali je teško podneo gubitak sestrice.

- Kad sam je uzeo i kad sam je podigao prva moja reč koja je bila "Izgubili smo je". Ja sam znao da je toliko mala, toliko krvi na jednom mestu, da je to... - kazao je otac Žarko.

Sećanje na malu Milicu ne bledi. U manastiru Tvrdoš nalazi se i njena freska. Postoje ideje da bude kanonizovana kao novomučenica.

Kako piše Pink, jedna meštanka Batajnice redovno održava grob, s obzirom na to da poznaje roditelje Milice Rakić.

- Dolazi Žarko, njen tata, redovno na njen grob. Uvek je obučen u crno. Majka ne dolazi tako često jer je bolesna. Žarko stradaloj mezimici i posle 22 godine donosi sveže cveće - priča ona, pokazujući spomenik.

Na spomeniku su uklesane i bolne reči Miličinih roditelja.

"Mojoj mrvici. Znaš mrvo moja, kad vidim tvoje drugare pustoš mi u duši vlada! Oprosti mi zbog toga. Reci mi mrvice moja, kako to Bogu ponestaju anđeli? Znam da si zbog toga otišla, ali kako kada si i anđeo bila i ovde! Reci mi anđele moj mali, gde da idem, gde da te tražim..."

(Telegraf.rs)