Nastavnicu Emiliju đaci ne zaboravljaju: Iako rasuti po svetu, za rođendan joj poklonili 85 ruža

Foto: Caglas.rs

Setili su se nekadašnji đaci. Njihova nastavnica Emilija Rajić je pre nekoliko meseci napunila 85 godina. Iako neki više ne žive u Čačku i Srbiji, dogovorili su se i uspeli da je iznenade. Poklonili su joj 85 ruža.

Preporučujemo

Nisu zaboravili Emilijini đaci da niko nije ponavljao razred zbog matematike. Pomagala im je i da savladaju zadatke iz fizike i hemije. Imali su slobodu i da je pitaju sve što ih je interesovalo, piše portal Ča glas.

Bilo je i takmičara. Jednom su njeni učenici osvojili prva tri mesta na Saveznom takmičenju mladih matematičara. I nastavnica je zbog toga, te 1987. godine, nagrađena Ordenom sa srebrnim vencem.

- Nećemo o nagradama! Bilo je divnih nastavnika i profesora matematike u Čačku. Tada su u Skoplju dominirali svi naši Čačani, ne samo moji đaci. I danas, kada se sretnem sa nekim učenicima, znaju da se našale da nisu bili takmičari. Meni to nije bilo važno, ne pamtim ih samo zbog toga. Volela sam decu, prosvetu. Taman posla da odvajate učenike! Oni to nepogrešivo osete - napominje Emilija Rajić.

Posle 20 godina, od kada je otišla u penziju, sećanje na prosvetni rad ne oživljavaju samo stare fotografije, nego i pesmarice koje je dobijala od đaka. Znalo se, svaki učenik je trebalo u toku školske godine da napiše po jednu pesmu. Pisala ih je i nastavnica Emilija i podsticala decu da čitaju knjige.

Emilija Rajić je 40 godina predavala u ”Milici Pavlović”. Došla je iz male seoske škole u Kotraži. Tamo se zaposlila odmah po završetku Više pedagoške u Beogradu, na kojoj su joj fizika i hemija bili glavni predmeti, a matematika sporedni. Da bi predavala matematiku, polagala je dodatne ispite.

U Kotraži je vodila i sekciju iz novog predmeta, Opšte tehničkog obrazovanja. Čuveno OTO! Deca su učila da rade sa strujom, kućnim uređajima, kako da ih poprave. Oberučke su prihvatili sve što im je mlada nastavnica pokazivala. Jedan njihov rad osvojio je prvo mesto na takmičenju u Guči. Tada je i Emilija pozvana da radi u ”Milici Pavlović”. Bilo je to 1961.

Sve veštine koje je sticala i prenosila učenicima, ostale su joj i danas. U rodnoj Donjoj Kravarici ima košnice, kao i u Banjici, u kojoj je rođen njen pokojni suprug Milivoje. Bavi se i rezbarenjem ramova. Njen brat, koji je bio stolar, pripremao joj je podloge, koje je Emilija ukrašavala, vešto i bez suvišnih detalja.

Sećanje na brata navodi nastavnicu i na priču o detinjstvu i školovanju. Rođena je u višečlanoj porodici. U prvi mah, roditelji nisu nameravali da je upišu u školu. Ali, posle oslobođenja, osnovno obrazovanje je postalo obavezno. Tako se i ona školovala u Dragačevu, Požegi i Užicu, studirala u Beogradu.

U školskim danima nezbežno je bilo i pešačenje. Svakodnevno je od Donje Kravarice do Požege pešačila po 14 kilometara u jednom pravcu. Zimi su đaci-pešaci nosili fenjere…

- Pešačenje mi je od tada postalo stalna navika. I kada sam radila u Čačku, uvek sam pešačila do škole. Položila sam vozački ispit, ali nisam vozila auto. Jedino prevozno sredstvo koje sam imala je bicikl. Kupila sam ga od prve plate.

Svakog dana, 40 godina, pešice od škole ”Ratko Mitrović”, u čijoj blizini Emilija živi, do ”Milice Pavlović”…

Porodica matematičara

Tradiciju koju su započeli Emilija i njen suprug Milivoje, nastavnik matematike i dugogodišnji direktor Osnovne škole ”Dr Dragiša Mišović”, nastavile su njihove ćerke Nataša i Gordana. Bar po obrazovanju.

Nataša je završila Prirodno-matematički fakultet i informatiku. Predavala je u Tehničkoj školi i Gimnaziji. Pre dvedesetak godina otišla je u Kanadu i sada radi u njihovom Ministarstvu finansija.

Gordana je završila Učiteljski fakultet u Beogradu. Predaje u školi u kojoj je njena majka provela četiri decenije. Dobar matematičar je i Gordanin sin Andrija. Tako je i njegova baka procenila…

(Telegraf.rs)