Dugoročna prognoza za april: Temperature ispod proseka, moguć i sneg, otopljenje tek za dve nedelje

Foto: Pixabay.com

Narednih dana očekuju nas temperature iznad prosečnih vrednosti za ovo doba godine, sa maksimumima koji će se kretati od 16 do 21 stepena, u ponedeljak i do 23, ali lepo vreme se neće dugo zadržati, prognoza je je meteorologa i profesora geografije Marka Čubrila.

Preporučujemo

Kako je naveo u svojoj objavi, u ponedeljak uveče će se hladan front ciklona nad središnjom Evropom premestiti preko Alpa i usloviti sekundarnu ciklogenezu nad severnom Italijom, što je uvod u novo, jače, pogoršanje vremena koje već u utorak ujutro zahvata jugozapadne i zapadne predele donoseći kišu, zahlađenje i grmljavinske pljuskove, a planinskim delu regiona uz jače zahlađenje i nov sneg.

Kako Čubrilo navodi, u utorak tokom dana doći će do naoblačenja i pogoršanja uz kišu, pljuskove i jačeg zahlađenja koje napreduje dalje na istok.

- Ponegde će biti ređe pojave grmljavinskih pljuskova ispred samog fronta, ali generalno atmosfera još nije dovoljno bogata energijom (nema toplote) za jače grmljavinske procese. Na planinama najvećeg dela regiona uz jače zahlađenje kiša će na oko 800 metara nadmorske visine ponovo prelaziti u sneg - naveo je meteorolog.

Velik temperaturni kontrast

Dalje prognozira da se u utorak očekuje i velik temperaturni kontrast, od samo oko 1 stepena na krajnjem severozapadu do oko 19 na krajnjem jugoistoku.

- Sredinom naredne nedelje, uz uticaj ciklona sa centrom nad jugozpadom Rumunije i dotok hladnog vazduha sa severa, preovlađivaće pretežno oblačno i neobično hladno vreme uz kišu povremeno, dok bi se snežna granica verovatno nalazila na oko 800 metara nadmorske visine, što je jako nisko za sredinu aprila. Dnevni maksimum biće znatno ispod proseka za ovaj deo godine i trebalo bi da se kreće od 3 do 7 stepeni, dok bi ponegde uz jači nalet padavina bio samo oko 2 stepena i to otvara mogućnost kratkotrajne pojave susnežice ili snega i ispod 500 metara nadmorske visine - objašnjava Čubrilo.

Umesto zimus, hladno u aprilu

On ističe da u drugom delu naredne nedelje za sada nema najava za neko konkretnije poboljšanje i otopljenje.

- Proračuni modela već nekoliko dana posle 16. aprila simuliraju razvijanje snažnog anticiklona u prostoru od Skandinavije, preko zapadne Evrope i Velike Britanije sve do jugozapdnog Atlantika. U tom položaju anticiklon bi ka našem delu Evrope po svojoj istočnoj periferiji i dalje transportovao relativno hladan vazduh, dok bi se nad širim prostorom Sredozemlja održavalo prostrano polje sniženog vazdušnog pritiska. Ovo bi bila veoma neobična sinoptika, tipična "zimska" za naše predele i još jednom se ponavlja situacija gde naš deo Evrope ima "pogrešan" tajmnig sinoptike i umesto da smo ovakve situacije imali zimus, mi ih imamo u proleće - navodi meteorolog.

Sve to, kako kaže, znači da nad nama do daljeg ostaje relativno hladno vreme uz povremenu pojavu kiše i pljuskova, dok će planinski delovi i dalje imati povremen sneg, posebno preko 900 metara nadmorske visine gde će se snežni pokrivač nastaviti povećavati.

- Nizije bi ipak imale kišu, ali velik problem bi nastavili da čine jutarnji minimumi koji bi i dalje biti jako niski za drugi deo ovog meseca i uglavnom bi se kretali od 0 do 6 stepeni, što i dalje drži mogućnost pojave jutarnjih mrazeva, posebno kada se posle hladnog i kišovitog dana uveče razvedri. U predelima preko 800 metara nadmorske visine bi jutarnji mrazevi bili dosta česti - kaže Čubrilo.

Toplije posle 24. aprila

Oko 20. aprila dnevni maksimumi kretaće se između 6 i 13 stepeni, što je znatno ispod proseka. Tek oko 24. aprila moguće je neko blaže otopljenje, ali, kako ističe meteorolog, ono za sada deluje vrlo slabo i kako se nalazi na tako udaljenom datumu trenutno ima manju verovatnoću ostvarivosti.

- Ukoliko se trenutni proračuni modela ostvare, ovaj mesec bi mogao biti znatno hladniji od proseka. Do utorka u najvećem delu regiona prolećno vreme, a zatim se vraćaju niske temperature, jakne, cipele, čizme, a preko 800 metara nadmorske visine stiže i nov sneg - zaključujuje Marko Čubrilo.

(Telegraf.rs)