Šta lekar mora, a šta ne sme u odnosu sa pacijentom? Ovo je samo delić kodeksa njihove etike

Slučaj novinarke Mine Smiljanić, koja je optužila  dr Tomislava Krajinovića, anesteziologa Ginekološko-akušerske klinike "Narodni front" da ju je vređao i maltretirao, u fokus vraća i priču o etici ove profesije. Ovu oblast uređuje Kodeks medicinske etike Lekarske komore Srbije, iz 2006. godine, a on reguliše kakav odnos članovi Komore treba da imaju prema pacijentima, kolegama, društvu i Lekarskoj komori Srbije. U njemu, između ostalog, jasno piše da lekar ne sme da muči, ponižava, omalovaža i surovo postupa sa drugim ljudskim bićem.

U kodeksu se navodi da član Komore koji povredi Kodeks vrši povredu profesionalne dužnosti ili ugleda, zbog koje podleže utvrđivanju disciplinske odgovornosti u skladu sa zakonom i aktima Komore.

Po ovom kodeksu, dužnost lekara je da svoju profesionalnu aktivnost obavlja savesno, po pravilima medicinske struke i sa potrebnom pažnjom, u skladu sa načelima medicinske etike i načelima čovečnosti.

- Lekar treba uvek da ima na umu apsolutnu obavezu čuvanja ljudskog života i zdravlja, poštujući osnovno načelo medicinske etike "primarno ne naškoditi". Lekar je dužan da lekarsku pomoć pruža svima jednako, bez obzira na godine života, pol, rasu, nacionalnu pripadnost, veroispovest, društveni položaj, obrazovanje, socijalno poreklo, političko ili drugo ubeđenje, imovinsko stanje, jezik, kulturu, vrstu bolesti, psihički ili telesni invaliditet ili drugo lično svojstvo, poštujući ljudska prava i dostojanstvo svakog čoveka.

- Lekar je dužan da čuva ugled i dostojanstvo svoje profesije. Etičkim ponašanjem prema pacijentima, njihovim bližnjim, svojim kolegama i drugim licima i u profesionalnom i privatnom životu, čuva plemenitu tradiciju lekarskog poziva.

A, evo šta još, između ostalog, belim mantilima nalaže ovaj kodeks.

Zabrana mučenja i drugih ponižavajućih postupaka

Lekar ne sme da dopusti da se njegovo profesionalno znanje i iskustvo koristi u nehumane svrhe. Lekar ne sme da dozvoli, niti da učestvuje u sprovođenju mučenja ili drugih oblika ponižavanja, omalovažavanja i surovog postupanja sa drugim ljudskim bićem.

Poštovanje prava i podrška pacijentu

Međusobni odnosi lekar - pacijent moraju da se zasnivaju na uzajamnom poverenju i odgovornosti, tako da pacijent aktivno učestvuje u svom lečenju. Lekar treba posebno da se zalaže za poštovanje pacijentovih prava. Pacijent ima pravo na punu lojalnost lekara i sve mogućnosti njegovog znanja i veštine.

Pravo pacijenta na istinu o zdravstvenom stanju

Pravo je pacijenta da sazna istinu o svom zdravstvenom stanju, kao i o predviđenom ispitivanju i lečenju i očekivanim rezultatima i ishodu predviđenog medicinskog tretmana. Obaveštenje o zdravstvenom stanju pacijenta daje isključivo lekar.

Zabrana zloupotrebe zanimanja i položaja

Lekar ne sme da koristi lekarski poziv ili položaj da bi sebi ili drugome pribavio nezakonit materijalni dobitak ili drugu pogodnost.

Ne sme da koristi nazive koji mu nisu zvanično dodeljeni. Zabranjeno je i propagiranje pojedinih sredstava i metoda lečenja iz ličnih razloga. Davanje lažnih potvrda, izveštaja i mišljenja o lekovima, medicinskim sredstvima, dijetetskim proizvodima, metodama lečenja ili stanju zdravlja pacijenta, predstavlja grubu povredu načela medicinske etike.

Suprotstavljanje korupciji u zdravstvu

U vršenju svoje profesije, lekar ne sme da se rukovodi motivima lične koristi. Lekar je dužan da se aktivno bori protiv korupcije u zdravstvu, uz podršku i angažovanje Komore i nadležnih državnih i drugih organa i

organizacija. Nečasna svaka zloupotreba javnih ovlašćenja i sredstava za lično bogaćenje.

Odnos prema pacijentu

Odluke lekara moraju da se zasnivaju isključivo na postupcima koji bolesniku olakšavaju trpljenje i ostvaruju zdravlje. Ovaj odnos ne sme biti uslovljen koristoljubljem, zadovoljavanjem ličnih ambicija ili namerom lekara da sebi pribavi bilo kakvu drugu ličnu korist. Svoj posao lekar obavlja stručno i etički ispravno.

Profesionalni odnos lekara prema pacijentu ne sme biti uslovljen bilo kojim neetičkim razlogom.

Poštovanje prava pacijenata na pristanak

Lekar sprovodi medicinski tretman nad pacijentom, po pravilu, samo uz njegov pristanak. Pacijent se može saglasiti izričito (usmeno ili pismeno) ili prećutno. Dati pristanak pacijent može usmeno opozvati pre sprovođenja i za vreme trajanja tretmana.

Pacijent ima pravo da odbije predloženu medicinsku meru, čak iako se njome spasava ili produžava njegov život, ali je lekar dužan da mu ukaže na posledice njegove odluke o odbijanju.

Ako je pacijent maloletan ili lišen poslovne sposobnosti, medicinska mera nad njim se može preduzeti uz pristanak njegovog zakonskog zastupnika (roditelja, usvojitelja ili staratelja).

Poslovno nesposoban pacijent treba i sam da bude uključen u proces donošenja odluke o pristanku, u skladu sa njegovom zrelošću i sposobnošću za rasuđivanje.

Pružanje hitne lekarske pomoći

Svaki lekar je dužan da uvek i na svakom mestu pruži hitnu medicinsku pomoć licu kojem preti neposredna opasnost po život i zdravlje, u granicama svojih mogućnosti i znanja, bez obzira na to da li je na dužnosti ili nije i bez obzira na to da li je za pomoć izričito zamoljen ili nije. Ako je bolesniku ili povređenom licu potrebna medicinska pomoć koju lekar nije u stanju da pruži, dužan je da preduzme odgovarajuće mere da se pacijentu pruži adekvatna zdravstvena zaštita.

Licu koje je svoj život dovelo u opasnost iz samoubilačke namere, lekar treba da pruži hitnu medicinsku pomoć bez obzira na njegovu volju.

Samostalnost i nezavisnost lekara

U granicama svoje stručne osposobljenosti, lekar je u obavljanju svog poziva samostalan i nezavisan, a za svoj rad snosi ličnu odgovornost pred pacijentima i društvom. Ima pravo da odbije svaki pokušaj pritisaka od strane kolega, pacijenata ili drugih lica, ukoliko ti zahtevi protivreče etičkim principima, profesionalnim dužnostima ili zakonu.

Profesionalna tajna i njeno čuvanje 

U profesionalnu tajnu spadaju sva saznanja lekara o pacijentu i o njegovom ličnim, porodičnom i socijalnom okruženju, kao i sve informacije u vezi sa utvrđivanjem, lečenjem i praćenjem bolesti do kojih je došao prilikom obavljanja poziva. Lekar je dužan da čuva profesionalnu tajnu i posle pacijentove smrti. Lekar je dužan da profesionalnu tajnu čuva i u odnosu na članove porodice pacijenta.

Prinudno lečenje

Lekar koji preduzima medicinsku meru nad pacijentom (koji je, na osnovu zakona ili odlukom suda dužan da se toj meri podvrgne), obavezan je da poštuje pacijentovu ličnost i dostojanstvo. Hitna medicinska mera mora se preduzeti nad pacijentom bez svesti i bez njegove saglasnosti.

U psihijatrijskim bolnicama lekar primenjuje etičke norme i standarde koji važe za ostale zdravstvene ustanove. Zabranjena je svaka diskriminacija mentalno obolelih pacijenata po osnovu njihove bolesti, kao i svaki oblik njihove seksualne, fizičke ili psihičke zloupotrebe ili torture.

Šta kada pacijent štrajkuje glađu

Lekar je dužan da psihički zdravu osobu, koja odbija da uzima hranu, obavesti o posledicama koje gladovanje može da prouzrokuje njenom zdravlju.

Ukoliko osoba i dalje odbija da uzima hranu i dva lekara potvrde da je svesna posledica gladovanja, lekar je dužan da nastavi da se stara o zdravlju osobe koja svesno gladuje i da svakog dana proverava da li je štrajkač zbog iscrpljenosti postao nesposoban za rasuđivanje.

Kada štrajkač postane nesposoban za odlučivanje/rasuđivanje ili izgubi svest, lekar mora da uvede veštačku ishranu i bez pacijentove saglasnosti.

Kada lekar ima pravo da odbije i prekine lečenje?  

Lekar ima prava da odbije lečenje i uputi pacijenta drugom lekaru ako smatra da nije dovoljno stručan ili da nema tehničke mogućnosti

za uspešno lečenje, ako ne postoji odnos punog poverenja pacijenta u rad lekara ili ako pacijent odbija saradnju, pokušava da vrši zloupotrebe, izuzev u slučaju neophodnosti pružanja hitne medicinske pomoći.

Nagrada za rad lekara

Izuzev redovne nagrade za rad lekara u obliku plate, honorara ili drugih ličnih primanja, kao i zadovoljstva da je pomogao pacijentu, pribavljanje druge materijalne i nematerijalne koristi od rada lekara nije u skladu sa etičkim standardima.

Profesionalni stručni odnos

Princip kolegijalnosti nalaže da lekar brani kolegu od neopravdanih kritika njegovog profesionalnog rada, kao i od izjava kojima se vređa njegova ličnost ili čast.

Lekarskom pozivu su strane uvrede, klevete, omalovažavanje i neopravdano izrečene kritike rada ili znanja kolega. Ukoliko lekar kod drugog lekara utvrdi greške u dijagnostičkim ili terapeutskim postupcima, dužan je da svoja zapažanja prvo saopšti njemu, a ukoliko greška ne bude otklonjena i pretpostavljenima. Kolege i druge zdravstvene radnike lekar upućuje na učinjene propuste na način koji ne vređa njihovo dostojanstvo.

Mišljenje o radu drugog lekara

Iznošenje negativnog mišljenja o radu drugog lekara u prisustvu pacijenta, trećih lica ili laičke javnosti je nedopustivo. Kritika stručnog rada je moguća samo u prisustvu lekara, uključujući i kritikovanog. Ocena mora biti objektivna i argumentovana, bez lične ostrašćenosti ili drugog subjektivizma.

(Telegraf.rs)