Tamara je zlatna devojka: Osvojila je 300 medalja, pomaže siromašnima, za njih izdvaja od stipendije

Foto: Privatna arhiva

Srednjoškolka Tamara Misirlić (19) iz Vranja bukvalno je zlatno dete, sa toliko vrlina da je teško odlučiti se odakle uopšte i početi. Ova mlada Vranjanka 4. je godina Ekonomske škole i kandidat za đaka generacije, profesionalno se bavi karateom i ima više od 300 medalja, a na sve to, dane provodi pomažući socijalno ugroženim porodicama, prelazeći sama i po 50 kilometara kako bi došla do njih.

Preporučujemo

Tamara je prvi put sa 18 godina odlučila da pomogne jednoj devojčici, Anđeli, i to odvajajući od svoje stipendije. Posle se, kako priča, njen humani rad samo nizao, širio i dobio podršku od drugih dobrih ljudi koji žele da pomognu onima koji nemaju.

- Počela sam sama da pomažem ljudima, sa svojim stipendijama, prošle godine u martu, posetivši devojčicu Anđelu koja je živela sama sa majkom na planini u ruševini. Posle toga sam shvatila da svi mi mnogo imamo, i aktivno počela da se bavim humanitarnim radom. Pomogli su mi roditelji podrškom i lepim rečima, sve ostalo je bilo na meni. A evo već sada, uz pomoć ljudi koji prate moj rad, uspevam da ispunim svoja očekivanja. Moje akcije su izuzetno uspešne, ja sam prezadovoljna - priča Tamara.

Kako kaže ova mlada karatistkinja, porodice koje posećuje, a koje često nemaju ni šta da jedu, nalaze se u zabačenim mestima, na nepristupačnim terenima, te mora da pešači po više kilometara da bi uopšte došla do njih. Uglavnom pomaže porodicama koje su iz okoline Bujanovca, a da bi stigla do jedne od njih, morala je da pređe 50 kilometara.

- Bilo je to pre neki dan, kada sam išla da posetim porodicu Lazarević, baku Blagicu i njenog bolesnog sina Časlava, u selu Vogance. Donekle sam išla svojim kolima, ali dalje sam morala pešaka, oko 6, 7 kilometara. Ipak, meni to nije teško - iskreno će naša sagovornica.

Mnogo teže od pešačenja, Tamari padaju teške, bolne sudbine ljudi koje obilazi kako bi im ulila tračak nade, pomogla da imaju makar osnovne životne namirnice i možda ono najbitnije - uputila toplu reč.

- Mnogo je teško, zaista, i meni teško padne... Svaka priča me dotakne, bilo je i suza i emocija. Najlepša stvar u svemu jeste što se redovno čujem sa ljudima koje sam posetila, pitam da li im treba još nešto, pa u skladu sa svojim mogućnostima trudim se da ispunim njihove skromne želje - priča ona.

Ova srednjoškolka kaže i da su to skromni ljudi, navikli da se nema i ne traže ono što im nije neophodno.

- Željni su pažnje i razgovora pre svega, osnovnih životnih namirnica... Odzivom ljudi koji se javljaju da pomognu sam zadovoljna, podržavaju me i to mi takođe daje vetar u leđa. Donacije su bile razne, od hrane, garderobe, bele tehnike, pa do nameštaja - priča Tamara ističući da najveću zahvalnost duguje svojim roditeljima koji su je vaspitavali i usmeravali.

Karate me je naučilo da budem čovek

Inače, Tamara Misirlić se od svoje 4. godine bavi karateom.

- Treniram karate već 15 godina, postala sam pomoćni trener karate kluba Vranje, i imam licencu za suđenje, uz to, član sam i naše reprezentacije. Planiram da otvorim svoj karate klub i radim sa decom, da još više učvrstim svoj humanitarni rad i povedem nove nade mojim putem - priča lepa Vranjanka koja planira da završi fakultet u oblasti ekonomije.

Kako kaže, karate ju je kao sport naučilo da bude borac, odgovorna i  da sve stigne, a pre svega da bude čovek i fer igrač, prijateljski nastrojena prema protivnicima a i ljudima u životu.

- Smatram da je karate izuzetno jak sport, nedavno postao i olimpijski, ali da se o njemu generalno malo piše. Zahvaljujući karateu i naravno, ne mogu da ne pomenem mog trenera, koji takođe ima ključnu ulogu u mom odrastanju, imam veliku volju i istrajnost za sve što radim - ističe Tamara.

Ona dodaje da je jedan od njenih skorijih, većih uspeha, 3. mesto na Evropskom prvenstvu u Karlovim Varima, a mi ne sumnjamo da će velike uspehe ova humana Vranjanka nastaviti da niže.

(Telegraf.rs)