"Braniću Srbiju i kad budem mrtva": Heroina 1999. dala život za Srbiju, ovo je njen dnevnik

Foto: Arhiva

Na današnji dan, pre tačno 22 godine, za vreme NATO bombardovanja, kao dobrovoljac srpske vojske SR Jugoslavije, život je otadžbini dala Ljiljana Žikić Karađorđević.

Preporučujemo

Bila je raspoređena u Peći, u 125. motorizovanoj brigadi. Poginula je u selu Ljubenić, 1. aprila, u 42. godini života, ubrzo nakon što je obukla vojničku uniformu.

Sa VMA je stigao obdukcioni nalaz u kom je pisalo da je pogođena 4 puta iz snajpera.

Bila je jedna od onih neustrašivih žena koja je bila spremna sve da izgubi za svoju zemlju.

Ljiljana je napisala pesmu „Braniću Srbiju i kad budem mrtva“ koja je objavljena 26. aprila 1999. godine u listu „Svet“, kojom je opomenula svoj narod da je važno da sačuvamo barem zrno stida u sebi.

Braniću Srbiju i kad budem mrtva

I kad umrem ja ću nogom opet stati

da stojim k’o hrabra i visoka stena

pogled će večno granicu da prati

ni grob mi neće reći da me nema.

Izniknuću svuda gde se miče cveće

gde vazduha ima i gde nema, tamo

za sve ću biti i za šta se ne zna

i za ono kol`ko možemo da znamo.

Stražar ću biti surovi i strašni

tuđin i lopov da stalno plaši

jer Srbin ne može da se zove robom

Srbija tu su svi vekovi naši.

Čuvaću granicu srpske zemlje moje

oprost za grumen neću dati nikom.

Moje će ruke hleb svakom da nude,

al` Srbiju nikad, to je sve što imam!

Ni ognjišta, groblja, ni dedove moje,

zbog njih će pogača i otrov da bude.

I kad umrem ja ću nogom opet stati

da stojim k`o hrabra i visoka stena

pogled će večno granicu da prati,

ni grob mi neće reći da me nema!

Od ovih reči na papiru prošlo je više od dve decenije, a ostavila ih je u amanet svojoj ćerki Dini.

Dina je za Telegraf.rs prošle godine ispričala da kada dođe 1. april, svi drugi se smeju i šale tog dana, samo njoj nije do toga. Toga dana smo sa njom prelistali stare fotografije i dnevnik njene mame:

- Odem na groblje u Žabare i kao da osećam njeno prisustvo tamo. Poslednjih 20 godina nosim maminu sliku gde god da krenem, imam je u kolima, u novčaniku, čitav stan mi je u njenim fotografijama. Dve decenije su prošle od ubistva, a mama mi nedostaje kao da je prošlo mnogo manje - rekla je ranije Dina Galorini, najmlađe dete Ljiljane Đorđević, za Telegraf.

Tek je krenula u prvi razred kad je Ljiljanina noga kročila na Kosovo.

- Zato je se slabo i sećam. Pamtim stvari koje sam doživela sa njom, a koje sad preživljavam sa svojim sinom. Odlazile smo u Zoološki vrt i uvek išle na onaj veliki točak u parku. Dosta smo se smejale. Sećam se i da jednu noć nisam htela da zaspim, samo sam grlila i ljubila mamu do jutra. Sad mene Viktor grli tako kad neće da zaspi i svaki put kad to uradi, ja se setim te jedne noći iz detinjstva. Kada bih je videla, uvek bih joj trčala u zagrljaj, a tako isto Viktor radi. Kao da sada s njim nadoknađujem sve ono malo što sam s njom doživela - ispričala je Dina.

Ljiljana je rođena 9. marta 1957. godine u Kragujevcu. Кao dete i tinejdžerka pohađala je muzičku i baletsku školu. Kao devojčica je bila angažovana u dečjem pozorištu “Jaokim Vujić”. Pobedila je na takmičenju za Mis Srbije 1978. godine. Diplomirala je na beogradskom FON-u kao inženjer organizacionih nauka. Imala je dva braka u životu i šestoro dece.

(Telegraf.rs)