Nikolina (8) živi sa roditeljima u jednoj sobi: "Duša mi se cepa, nekad nemamo ni ćerki za užinu"

U selu Jablanica, kod Klenika (u opštini Bujanovac), nedaleko od manastira Prohor Pčinjski živi osmogodišnja devojčica Nikolina sa roditeljima Igorom i Slađanom Đorđević, u jednoj jedinoj sobi koju imaju.

Kuća u kojoj borave stara je toliko da je pitanje momenta kada će se zidovi srušiti, a ovaj objekat u kojem stanuju nema čak ni kupatilo. Nemaju ni frižider, ni ispravan električni šporet, sede na klupici i gvozdenim stolicama koje su dobili na poklon od komšinice. Greju se na drva, sreća u nesreći je što im je šuma blizu, te tokom hladnih zimskih dana o ogrevu ne moraju da brinu. Jer, imaju i previše briga.

Jedna od njih su i stara vrata kuće kroz koja večito ulazi hladnoća, te Slađana i Igor postavljaju krpe i ćebad kako bi makar malo sprečili strujanje tog hladnog vazduha. Strepe i od starog odžaka, i crnih gredi na krovu koje svakog trena mogu da se zapale i izazovu požar.

Slađana zabrinutom glasom priča za Telegraf.rs da im život otežava i sam položaj kućice u kojoj imaju samo još jedan hodnik i podrum.

- Živimo na 14, 15 kilometara od Klenike, tamo je prva pošta, prva prodavnica, prvi lekar... Prevoza gotovo i da nema, jedan autobus ujutru u 8, drugi uveče u 8. Samo od asfalta do kuće imamo 5 kilometara. Muž zida, pa radi kad ima posla, što je nemoguće tokom zimskog perioda. Pomagala sam prošle godine u manastiru, ali sada imam zdravstvene tegobe: gastritis, helikobakteriju, savijam se od bolova i nisam u stanju da radim - priča Slađana.

Kako kaže, živela je u nadi da će makar uspeti podrum da srede, da naprave još jednu sobu, jer je ona u kojoj su sad - i dnevna, i dečija, i spavaća i trpezarija, i kupatilo.

- Mislila sam da ćemo imati makar da Nikolini napravimo sobu, ali odakle? Najveći problem je što nemamo kupatilo, pa se kupamo u koritu. Duša mi se cepa, nekad nemam ni šta da dam ćerkici za užinu, da ponese u školu - kaže naša sagovornica na ivici suza.

Nikolina mašta da postane policajka

A Nikolina je odličan đak, najbolji u svojoj školi. Voli muziku, ali mašta da jednog dana postane policajka.

- Stalno joj govorim da treba da bude dobar đak, da se upiše u željenu srednju školu, da njoj bude bolje. Meni je to najvažnije. Nadam se da će se naći dobri ljudi koji će nam pomoći da živimo u humanijim uslovima. Ne tražimo puno, samo da se ova kućica malo sredi - skromno će Slađana.

Kako kaže, potrebna je i odeća za Nikolinu. Devojčica nosi garderobu veličine 12/14, a obuću broj 36.

Đorđevićima je potrebna i hrana, kao i sredstva za higijenu, ormar, polica, frižider, ali i neki trpezarijski sto, jer se onaj koji imaju u kući gotovo raspao.

Ukoliko želite da pomognete ovoj porodici, i Nikolini da ima srećno detinjstvo, možete pozvati Slađanu na broj telefona 063/78-50-236.

(Telegraf.rs)