Iz kamiona u Novom Sadu ispala "brda" šargarepe: Mnogi se šale, ali ova fotka kaže da je baš tužno
≫
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Ima nas raznih
Jednog letnjeg dana, prolazi traktor sa prikolicom punom slame pored moje kuce i tacno naspram mog prozora iz prikolice ispade jedna bala. Bas nekako u to vreme sam razmisljala da treba da kupim od nekog balu slame da stavim ispod koka nosilja. Inace, slamu kupujem jer par godina unazad ne sejem zito, vec druge kulture. Bala se prodavala po 300 dinara i nije bio problem u ceni, vec mi je bilo malo zazorno da od nekog trazim da mi proda samo jednu, a vise mi ne treba. Sada mi je, takoreci, sama pala pred kucu. Dok sam se ja skanjerala da li da je unesem u dvoriste, jer mi je bilo nekako blamazno, spazim komsinicu iz treceg dvorista od mene kako trci sa vilama, da je neko ne bi pretekao. Dojuri kao vihor, nabode balu, odnese je u svoje dvoriste i stavi u senjak do vrha pun slame. Ja se nasmejem i odem te kupim od nje tu balu. Nije tesko biti fin, samo te kosta.
Pre neku godinu
Tek sto sam izasla iz seoske prodavnice, ispred mene je palo nekoliko kilograma tek ovrsenog zita, iz prepune prikolice, koju je covek vozio iz njive, posle zetve. Usla sam u prodavnicu, uzela kesu, nakupila zito i donela kuci. Od polovine sam napravila zito tortu sa orasima i slagom za ukucane, a pola sam izrucila zivini da pokljuca. Nije me bilo sramota da pokupim, jer smatram da je greh gaziti hranu, narocito hleb (zito).
U vreme
Dok sam bila student u Novom Sadu, bila sam prisutna kada se iz kamiona po ulici rasula velika kolicina margarina za mazanje, u plasticnoj ambalazi od po 500 grama. Kamion je nastavio dalje, narod je poceo da kupi, pa i ja. Sto nismo stigli da pokupimo izgazili su automobili, koji su naisli kroz ovu inace mirnu ulicu. Secam se da sam tada dovukla deset pakovanja i podelila po sobama u studentskom domu.