Da li ćemo za Vaskrs biti pod ključem ili ne? Kakve nas mere očekuju za praznik

Foto: Pixabay, Tanjug/Zoran Žestić

Sledeći veliki praznik koji je pred nama je Vaskrs, koji je dan posle Prvog maja, a ukoliko se budemo pridržavali svih mera do tada, i imali dobar obuhvat vakcinacije protiv korona virusa, najveći hrišćanski praznik bismo mogli da proslavimo "otvoreni", samo uz maske, držanje distance i dezinfekciju, kaže za Telegraf.rs profesor dr Branislav Tiodorović, epidemiolog i član Kriznog štaba za borbu protiv kovida 19. 

Preporučujemo

Uz ogradu da je još teško precizno odgovoriti na pitanje da li ćemo i pod kojim merama slaviti Vaskrs, profesor Tidorović objašnjava za naš portal da pravoslavni, koji je 2. maja, ne bi trebalo da predstavlja veliki problem, što se ne može reći i za katolički koji je 4. aprila, dakle za nepune dve nedelje.

- Pravoslavni Vaskrs neće biti veliki problem. Biće veći problem katolički Vaskrs. On je bliži. Doći će nam mnogo ljudi, a posebno će nam doći zbog vakcinacije mnogo naših, koji rade po zapadnoj Evropi. Tamo nemaju vakcine. Ovde su mere, ipak, mnogo blaže nego u zapadnoj Evropi. Svi su počeli da uvode strože mere. Ako ne u celoj zemlji, onda na određenim teritorijama, kao na primer Francuska i Italija. Pariz je, recimo, blokiran, skoro polovina Italije je potpuno zatvorena. Austrija, takođe, ima vrlo stroge mere.

- Za katolički Vaskrs doći će ljudi ovde da se opuste, onda ćemo imati povećan rizik za zaražavanje - kaže prof. dr Tiodorović, i dodaje da svako ko ima našu ličnu kartu i pasoš, dakle dvojno državljanstvo, ima pravo da se vakciniše u našoj zemlji.

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Što se tiče našeg Vaskrsa, profesor objašnjava da bi do tada mere mogle da budu svedene na uobičajene, ali da bi se to dogodilo, trebalo bi da se ispuni mnogo uslova.

- Teško je prognozirati, ali ako se stvarno budemo pridržavali ovih mera i vakcinacija se bude odvijala uspešno kako očekujemo, i sa mnogo većim obuhvatom, onda bi situacija bila mnogo mirnija. Mere bi bile svedene na uobičajene - na masku, rastojanje i dezinfekciju. Pustili bismo sigurno i ugostitelje i tržne centre ali, sve je to rečeno u kondicijalu, dakle, samo pod uslovom ako bismo nastavili sa ovim merama, i pridržavali ih se najozbiljnije i najdisciplinovanije - ističe prof. Tiodorović za Telegraf.rs.

Da bismo došli do tog momenta, prema profesorovim rečima, trebalo bi da snizimo brojke koje se tiču kovida 19. Najpre, dnevno bi trebalo da imamo manje od 1.000 pozitivnih.

- Treba da svedemo broj dnevno pozitivnih ispod 1.000, i da imamo sporadične slučajeve na respiratoru. Pojedinačni slučajevi na respiratoru ne mogu da se izbegnu ni da je sve potpuno mirno, s obzirom na tešku kliničku sliku pogotovo kod starih, koji imaju i izražene komorbiditete, a pogotovo plućni bolesnici, hronični kardiovaskularni bolesnici, pacijenti koji imaju maligna oboljenja.

- Sad imamo mnogo ljudi na respiratoru. A, znate, to je krajnje kada neko dođe na respirator. Amerikanci su imali studiju koja je pokazala da im 90 odsto umire na respiratoru. Italijani i Francuzi su imali 70 do 80 odsto, a mi smo imali studiju da ko dođe na respiartor, ima 50 odsto šanse da preživi - podseća prof. dr Tiodorović.

Mere na granicama pred katolički Vaskrs

S obzirom na to da je katolički Vaskrs rizičniji, najverovatnije će pri ulasku u našu zemlju, važiti iste mere kao što su za novogodišnje i božićne praznike.

Svi stranci su morali da imaju negativan PCR test, kao i naši državljani, s tim da su naši mogli da se po ulasku u našu zemlju testiraju, i ako su negativni da izađu iz izolacije.

Srbija je prošle godine Vaskrs slavila "zatvorena", u vanrednom stanju. Bio je to najduži policijski čas, koji je trajao od petka i 17 sati do do utorka u 5 časova.

(Telegraf.rs)