Bojanina priča o nesreći koju je preživela i ostala invalid: Naleteli smo na led i izgubili kontrolu

Foto: Privatna arhiva

Iako je broj ljudi koji vezuju sigurnosni pojas kako na prednjem, tako i na zadnjem sedištu značajno porastao tokom proteklih godina, i dalje zbog nevezivanja pojasa u Srbiji godišnje pogine više od sto ljudi.

Vezivanje pojasa je, ipak, prva stvar koju treba da uradite kada sednete u automobil, bilo da sedite napred ili nazad, jer je najveća šansa da vam upravo on spasi život, kao što je bio slučaj sa Bojanom Gladović.

- Nastradala sam pre šesnaest godina, kao suvozač. Tog 21. marta koleginica je vozila preko Iriškog venca, jer smo svaki dan putovale iz Rume za Novi Sad. Vozila je neprilagođenom brzinom za datu situaciju, naletele smo na led i izgubila je kontrolu nad vozilom. Automobil se prevrnuo i završile smo u kanalu - priča Bojana za "Telegraf".

Zbog prevrtanja automobila su, kako kaže, sve završile jedne preko drugih, a ona je pretrpela najveće povrede.

- Sve se dogodilo oko šest ujutru. Pre nas su se na istom mestu dogodile tri saobraćajne nezgode, a posle naše još dve. Oni koji su bili zaduženi za održavanje puteva nisu uklonili led. Većinom su nastradali medicinari, koji su putovali u Novi Sad na posao, a ja sam imala najgore posledice. Ostala sam trajni invalid, imam paraplegiju, paralizovana sam od kukova na dole - dodaje ona.

Bojana napominje da je pojas bio ono što je nju spasilo.

- Automobil je bio uništen. Pošto je u pitanju bio stari auto, koji nije imao vazdušne jastuke pojas je bio ono što mi je spasilo život. Da nisam bila vezana, sigurno ne bih sad ovo pričala. Niko nije bezbedan i moramo uvek da budemo na oprezu, jer su u pitanju sekunde - napominje Bojana.

Zamenik načelnika Uprave saobraćajne policije Boban Milinković napominje da je najčešća greška vozača, od koje direktno zavisi težina posledica saobraćajne nezgode, neprilakođena brzina vozila uslovima u saobraćaju i iskustvu vozača, što se neretko manifestuje u vidu nebezbedne vožnje i preduzimanju nepromišljenih radnji za volanom, kao što je nedovoljno rastojanje u odnosu na druga vozila.

- Upravljanje vozilom kada je vozač umoran, pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci često bude udruženo da ostalim prekršajima. Sve to stvara preduslov za nastanak saobraćajne nezgode sa najtežim posledicama - napominje on.

Foto: MUP Srbije

Milinković dodaje da svaka saobraćajna nezgoda, pre svega sa nastradalim licima, "predstavlja gubitak, trošak i potrebu za povećanim angažovanjem, kako pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, tako i celokupnog zdravstvenog i drugih sistema u državi".

- Posebno je teško prisustvovati uviđaju saobraćajne nezgode u kojoj je kao putnik u vozilu poginulo ili teško povređeno dete, koje se prevozilo bez bezbednosnog sedišta, kada je na osnovu oštećenja na vozilu jasno da bi ono ostalo nepovređeno da su ga roditelji prevozili na propisan način - ističe.

Imajući to u vidu, kako navodi, saobraćajna policija u saradnji sa Agencijom za bezbednost saobraćaja sprovodi zajedničke kampanje usmerene na povećanje upotrebe sigurnosnih sedišta za decu i sigurnosnih pojaseva od strane vozača i putnika u vozilu, kako bi se zaštitile navedene kategorije učesnika i smanjilo njihovo stradanje u saobraćaju.

- Ranjive kategorije učesnika u saobraćaju, koje podrazumevaju decu, vozače bicikla, mopeda i motocikla, pešake, kao i stara lica u svojstvu pešaka, trebalo bi da budu prioritet u aktivnostima svih subjekata bezbednosti saobraćaja, s obzirom na to da njihovo učešće u saobraćajnim nezgodama najčešće za ishod ima zadobijanje teških povreda ili smrt - dodaje Milinković.

Svaka četvrta poginula osoba je vozač ili putnik u automobilu

Prema statistici Agenccije za bezbednost saobraćaja, broj žrtava u putničkim vozilima smanjen je za 60 odsto u osnosu na 2020. godinu, ali u 2021. je i dalje svako četvrto poginulo lice vozač ili putnik u putničkom vozilu.

Broj poginulih vozača tokom 2021. godine je sedam, dok ih je u ovom periodu protekle godine poginulo 16. Došlo je i do smanjenja broja poginulih putnika, ali ove godine su ipak tri lica izgubila žuvot u saobraćajnoj nesreći.

Iz Agencije navode i da je važno napomenuti da je svaka deveta osoba koja izgubi život u saobraćajnoj nesreći biciklista.

- Svi poginuli biciklisti su u saobraćaju poginuli u svojstvu vozača, poginulih lica u svojstvu putnika na biciklu u posmatranom periodu nije bilo ni u 2020, ni u 2021. godini - naglašavaju.

Kada su u pitanju kategorije učesnika u saobraćaju, u 2021. godini došlo je do povećanja broja smrtnog stradanja motociklista za 100 odsto. U odnosu na 2020. godinu je poginulo je jedno lice više. U 2021. godini svako 35. poginulo lice je vozač ili putnik na motociklu.

- Broj poginulih pešaka povećao se za 54 odsto u odnosu na 2020. godinu. Sedam lica više je poginulo u svojstvu pešaka. U 2021. godini svako drugo poginulo lice je pešak - dodaju iz Agencije.

Kako navode, svako treće lice je nastradalo zbog brzine kao uticajnog faktora (34 odsto nastradalih). Zbog vožnje pod dejstvom alkohola nastradalo je oko 16 odsto lica u saobraćaju, odnosno svako šesto lice.

- Put je bio faktor zbog kojeg je nastradalo oko devet odsto lica u saobraćaju, odnosno svako 11. lice nastrada zbog uticaja puta i putne okoline.

Propust pešaka je bio faktor stradanja oko sedam odsto, odnosno svako 15. lice nastrada zbog propusta pešaka. Potrebno je da pravilno i dosledno koristimo sisteme zaštite, prilagodimo brzinu kretanja stanju puta i poštujemo saobraćajne propise - navode.

Agencija za bezbednost saobraćaja poziva sve učesnike u saobraćaju na oprez i bezbedno ponašanje.

- Vozače pozivamo da brzinu kretanja vozila prilagode uslovima puta i postavlјenim ograničenjima brzine, koriste sisteme zaštite u vozilu, kao i da ne upravlјaju vozilima pod dejstvom alkohola, te da vozila kojim upravljaju budu tehnički ispravna - zaključuju.

(Telegraf.rs)