Rezolucija o ustaškom genocidu uskoro pred poslanicima

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Udruženje logoraša Jasenovac, Zajednica udruženja žrtava Drugog svetskog rata i SUBNOR predložili su Narodnoj skupštini rezoluciju o genocidu NDH nad Srbima, Jevrejima i Romima (1941-1945) i da se 28. april ustanovi kao dan sećanja na srpske žrtve u prošlom veku, pišu Novosti.

Preporučujemo

Svoj predlog vremenski su vezali za 80. godišnjicu nacističkog bombardovanja Beograda 1941. i početak ustaškog pogroma, 28. aprila 1941, masovnim masakrom u Gudovcu kod Bjelovara.

- Ova ideja stara je 75 godina, ali za vreme Tita nije bilo ni govora o tome, a posle njega nije bilo političke volje - kaže Gojko Rončević Mraović iz Udruženja logoraša Jasenovac, koji je i sam, kao dete, bio zatočenik logora Jastrebarsko, između Zagreba i Karlovca.

- Prikupili smo 2016. godine 54.000 potpisa za tu rezoluciju, ali ona nije usvojena. Sada smo našli sagovornike u vlasti i verujemo da će predlog proći, a podržavaju nas i Svetski jevrejski kongres, SANU i boračke organizacije - kaže Rončević, i dodaje da se do danas ne zna koliko je Srba, Roma i Jevreja ubijeno u NDH, kao što se ne zna ni broj jasenovačkih žrtava.

Objašnjava da je kapacitet jasenovačkog logora bio 5.000-6.000 logoraša, a da se dešavalo da toliko stigne u jednom konvoju i da mnogi budu ubijeni pre nego što uđu u logor. Mnoštvo njih je, navodi, bilo bačeno sa platforme Branik u Savu, pa su leševi plivali do Zemuna i Velikog ratnog ostrva.

U predlogu rezolucije navodi se da je njen cilj da trajno sačuva sećanje na ustaški genocid, kao i suočavanje sa prošlošću i ograđivanje od zločina, što će doprineti dobrosusedskim odnosima i mirnom suživotu budućih generacija. Poseban akcenat je na genocidu nad decom u NDH, koja je jedina imala logore za mališane.

Kako se navodi, samo je u Jasenovcu ubijeno 19.432 dece od ukupno 71.560, koliko ih je ubijeno u NDH. Ustaški genocid, kako se navodi, pratila su 84 masovna masakra, 2.643 lokalna zločina, 47 ustaških logora, 84 kraške jame u koje su bacani živi ljudi. Ideja predlagača rezolucije je da "ustaška ideologija i Holokaust uđu u kolektivnu memoriju čovečanstva kao opomena da se takvi zločini ne ponove." Osuđuje se i upotreba ustaških simbola i pozdrava "za dom spremni".

Gojko Rončević je, inače, rođen na Kordunu, a u Jastrebarskom je proveo tri meseca. Ubijeno je 30 članova njegove porodice.

Preživeo i prevaspitavanje

U logor Jastrebarsko, kaže Rončević, ustaše su dovodile decu od jedne do četrnaest godina. Zbog bolesti, gladi i maltretiranja, svakog dana je umiralo 10 - 12 mališana. On je preživeo jer su mu kao sedmogodišnjaku obukli ustašku uniformu i spremili ga za prevaspitavanje.

(Telegraf.rs)