Damjan živi sa Daunovim sindromom: Zna da kuva, čita i piše na 3 jezika, glumi i obožava operu

Printskrin: Youtube/Dijamant

Damjan Diklić (40) je Beograđanin sa Daunovim sindromom. O njemu najviše brinu njegovi roditelji. Za sebe kaže da je samostalan, ide sam u radnju, baca đubre, pere sudove... Kaže da pomalo i kuva. Zna da čita i piše na tri jezika, na srpskom, francuskom i makedonskom.

Preporučujemo

Danas je dan posvećem sobama sa Daunovim sindromom.  Svetski dan osoba sa Daunovim sindromom ustanovljen je 2006. godine, a 21. mart simbolično je izabran za taj dan jer je u osnovi te bolesti prisutnost 3 hromozoma umesto 2 hromozoma, na 21. hromozomskom paru.

Kad je Damjan bio jako mali počelo je i njegovo interesovanje za pozorište i glumu. Uvek je, kako priča, čeznuo za glumom, pa je odlučio da ode i na audiciju. U predstavi "Misuri" glumi alasa. A kako kaže, obožava koncerte klasične muzike i operu.

Specifične fizičke odlike deteta sa Daunovim sindromom su koso postavljene oči, male ušne školjke, kratak vrat, ugnuta baza nosa, mala usta, široke šake i kratki prsti. Na dlanovima osoba sa Daunovim sindromom može postojati takozvana brazda četiri prsta, to jest usek linija koja se prostire ispod sva četiri prsta. Kod ove dece uočljiva je hipotonija mišića, kao i hiperfleksibilnost zglobova, navodi se na sajtu Instituta za javno zdravlje u Kragujevcu.

Kod osoba sa Daunovim sindromom povećan je rizik od nastanka leukemije, veoma često prisutne su anomalije srca (40 odsto), poremećaji rada organa za varenje (suženje jednjaka) i štitaste žlezde. Ove osobe podložnije su infekcijama grla, nosa i uveta (upala srednjeg uha), koje mogu da ugroze sluh deteta, što se negativno odražava i na razvoj govora. Visok i sužen nepčani luk, mala usna duplja, uvećan jezik i hipotoničnost u kombinaciji sa već pomenutim oštećenjem sluha dovode do teškoća u artikulaciji.

Foto: Shutterstock

Govor se razvija sporije, s tim da je razumevanje uvek bolje razvijeno u odnosu na ekspresivni govor. Nivo intelektualnog funkcionisanja osoba sa Daunovim sindromom kreće se od teške do lake intelektualne ometenosti, a najveći broj njih funkcioniše na nivou umerene intelektualne ometenosti. Imaju ograničene mogućnosti održavanja pažnje, snižen kapacitet kratkoročne memorije, redukovanu sposobnost formiranja i upotrebe strategije rešavanja problema, teškoće u razumevanju apstraktnih pojmova i koncepata, kao i kompleksnih socijalnih odnosa.

U Srbiji do 5.000 osoba sa Daunovim sindromom

Preciznih podataka koliko je ljudi sa Daunovim sindromom živi u Srbiji, nema. Prema nekim procenama, u Beogradu živi oko 1.500 ljudi, dok u celoj Srbiji ima od 3.000 do 5.000 osoba.

Gledano globalno, procenjuje se da je svaka šesta trudnoća sa Daunovim sindromom. Primera radi, u Americi se svake godine rodi oko 6.000 beba sa ovim sindromom, to znači da jedna u 700 beba ima Daunov sindrom.

Viktorijanski doktor Džon Lengdon Daun

Postoje tri tipa sindroma, a najčešći je trizomija 21 - koju ima oko 95 odsto onih koji imaju Daunov sindrom. Naziv je dobio prema britanskom doktoru Džonu Lengdonu Daunu, koji je 1866. prvi opisao sindrom. Jedno vreme, sindrom je bio poznat i kao "mongolizam".

Tek 1961. godine, 19 međunarodnih eksperata, uključujući tu i Daunovog potomka Normana, pisalo je Svetskoj zdravstvenoj organizaciji tražeći da se usvoji naziv sindroma po doktoru Daunu, ali i na zahtev Narodne Republike Mongolije, taj zahtev je, 1965. godine i odobren.

Pročitajte i naš tekst o Vuku Trajkoviću iz Sremčice, studentu sa Daunovim sindromom.

(Telegraf.rs)