Srbi sa KiM o 17. martu: Počela je rafalna paljba i haos. Ubili su mi oca, poginula je i trudnica

- Napalo nas je oko 2.000 ljudi. Palili su kuće, pucali, bačena nam je bomba na kuću i ostali smo zarobljeni - prisetio se danas Zoran Simijonović iz Lipljana, koji je za Kosovo Onlajn ispričao kako je izgledao 17. mart 2004. godine, kad ase dogodio pogrom srpskog stanovništva na KiM.

Preporučujemo

- Sve kuće u ulici, 28 su zapaljene. Kfor i policija su nas izvukli iz kuća i transportovali do susednog srpskog sela. Izgorele su mi tri kuće, mašine i proizvodni pogon - rekao je on.

Martovski pogrom bio je okidač za iseljavanja preostalih srpskih porodica iz ovo grada.

- Tada smo imali oko 3.000 hiljde Srba u Lipljanu. Za dva dana je 1500 Srba napustilo grad i oni se više nikada nisu vratili. Nekima su kuće obnovoljene, ali su oni ubrzo nakon toga prodali imovinu i zauvek otišli - kaže za Kosovo Onlajn Jovica Mirić, predsednik zajednice Srba u Lipljanu.

Tokom nereda i nasilja u Lipljanu je poginuo jedan Srbin, a oni koji su uspeli da sačuvaju svoje živote kažu da ne mogu da zaborave strahotu koju su preživeli. Ipak, nadaju se da će opstati.

- U Lipljanu nas ima oko 700. Dosta mladih su završili škole. Oko 20 radnih mesta je neophodno za te mlade ljudi kako bi srpska zajednica u Lipljanu preživela i opstala - poručuje Zoran Simijonović.

U Lipljanu su pre ratnih sukoba Srbi činili 95 odsto stanovništa. To je jedina gradska sredina južno od Ibra u kojoj žive Srbi.

U pogromu na KiM, koji je se dogodio na današnji dan pre 17 godina, albanski ekstremisti i pripadnici tzv. OVK sa KiM proterali su više od 4.000 srpskog stanovništva, njihova imovina, veliki broj verskih objekata je spaljen ili porušen, dok su mnogi ubijeni i nestali, među kojima i pripadnici međunarodnih snaga.

U neredima smrtno je stradalo 10 Srba, iz svojih domova je preterano više od 4.000, a oskrnavljeno je i potpuno uništeno 40 pravoslavnih crkva i manastira. U Severnoj Mitrovici, među mnogobrojnim sugrađanima, snajperski hitac prekinuo je 17. marta 2004. godine život Borivoja Spasojevića.

Porodični dom Spasojevića, smešten u neposrednoj blizini mosta na Ibru sa severne strane, nametao je potrebu da se članovi ove porodice, zajedno sa svojim sugrađanima, suprotstavljaju onima koji su želeli da silom zauzmu ovaj deo grada. Prema rečima Borivojevog sina Dragana, on je i tog jutra, izašao sa svojim kolegama, komšijama i sugrađanima, ne bi li odvratili Albance koji su sa juga nadirali na sever.

- Taj dan je počeo kao i svaki drugi, osim što su mediji na Kosovu, ne samo tog dana već i prethodnih, prenosili vest da su se albanska deca iz sela Čabra udavila u Ibru zato što su ih navodno jurili neki srpski mladići. To je bila inicijalna kapisla da se u periodu između 10 i 11 sati okupi grupa od nekih 200-300 mladića sa juga koja je prešla na sever i kamenicama zasula prolaznike koji su se tu našli. Ovakvi napadi su u to vreme bili česti i Srbi su se organizovali i uspeli su da vrate Albance na jug - seća se Spasojević.

On dodaje da se nakon toga u gradu skupio veći broj građana koji su kasnije postali laka meta albanskih napadača.

- Nakon toga su počeli da pucaju i iz pravca juga i sa tri solitera snajperskom i rafalnom paljbom, što je dovelo do povređivanja mnogih ljudi koji su se tu zatekli. Nažalost, snajperski hitac bio je koban za mog oca, a istog dana, na svojoj terasi, ubijena je i trudnica Jana Tučev - kaže Spasojević.

On deo krivice za događaje koji će crnim slovima biti upisani u istoriji stradanja srpskog naroda na Kosovu vidi i u ponašanju međunarodne zajednice čiji je zadatak bio da obezbedi mir i sigurnost za sve građane na ovom području.

(Telegraf.rs)