Nikola pronašao vremensku kapsulu: Niš kakav ne znamo, a kakav bi mnogi poželeli opet

Ilustracija, Foto: Wikimedia

Nišlija Nikola Naskov pukim slučajem otkrio je deo istorije Niša koji dokazuje da oni koji ovde žive, imaju razloga da na svoj grad budu ponosni. Komadić plastike pronađen u prašini, iznedrio je dane za kojima, naročito u ovo vreme pandemije, mnogi čeznu. Svojevrsna vremenska kapsula oživela je trenutke kada se imalo daleko manje, ali je svaka stvar bila na svom mestu. Vreme kada se fudbal igrao zbog ljubavi, a ne zbog novca, kada su muškarci oblačili odelo i kad su kod komšije išli na kafu, a Nišlijke obuvale salonke i kada su odlazile na posao u fabriku.

Preporučujemo

Nikola je još pre petnaestak godina nedaleko od sadašnjeg Prirodno-matematičkog fakulteta, a nekada zgrade Instituta zaštite na radu "Edvard Kardelj" pronašao film načinjen klasičnim fotoaparatom. Film je oprao, sredio, ali ga je tek godinama kasnije prebacio u digitalni format. Ono što je video, ostavilo ga je bez daha… Trideset šest fotografija nastalih najverovatnije početkom šezdesetih godina prikazalo je Niš kakvog se skoro više niko ne seća... Oživeli su davno zaboravljeni likovi fudbalera, javnih ličnosti, ali i običnih ljudi u svakodnevnim životnim situacijama i dočarali sliku jednog drugačijeg života po mnogo čemu boljeg od današnjeg.

Nikola je odlučio da ovo svojevrsno blago podeli u FB grupi "In Niš we don’t say" koja okuplja, kako se navodi "Nišlije, one koji se tako osećaju i sve koji vole ovaj carski grad", kako bi "otključao" tajne ljudi čije je parče života ostalo zabeleženo na celuloidu.

- Sećam se dobro tog trenutka, izašao sam iz autobusa jer živim u tom kraju i video rolnicu sa filmom. Kad sam ga oprao, ustanovio sam da su to stare slike… Sa jednim prijateljem, koji je imao opremu, skenirali smo ih i pretvorili u digitalni format. Ništa mi nisu govorile, pa sam ih tako čuvao, nadajući se da će doći vreme kada ću o njima nešto saznati. Kada sam video ovu grupu koja okuplja Nišlije, sinulo mi je da ih tu postavim i tajne su počele da se otkrivaju – priča Naskov.

Većina ostala nepoznata

Ispod fotografija su ostavljene na desetine komentara ljudi koji su prepoznali nekog svoga u plejadi likova na crnobelim fotografijama. Jedna Nišlijka je tako među fudbalerima na stadionu “Železničara” koji je identifikovan po drvoredu topola, ugledala svoga svekra. Druga je prepoznala svoga strica, treća kumove… Ali većina je ostala nepoznata… Kao dvojica naočitih momaka koje je oko nepoznatog fotografa zateklo ispred zgrade današnjeg ATD kako stoje na kaldrmi, pa doteranog društva ispred benzinske pumpe na Obilićevom vencu, ponosnog oca sa blizancima identično odevenih, ozarenog bicikliste koji nekome otpozdravlja u vožnji, porodice okupljene u dvorištu kraj taraba, fudbalera usred blatnjavog terena ondašnjeg “Engleskog” a sada Željinog stadiona…

Mika Despotović autor?

- Javilo mi se nekoliko ljudi koji su izrazili želju da dobiju fotografije pa sam im ih pripremio u boljoj rezoluciji. Zaista mi je veoma drago što je toliko ljudi oduševljeno ovim što sam uradio… Međutim, ostala je i dalje jedna velika nepoznanica, a to je, ko je autor fotografija. Na osnovu dosadašnjih informacija, pretpostavlja se da ih je napravio pokojni Mika Despotović, koji je radio u Birotehnici Instituta “Edvard Kardelj” a za koga je poznato da se bavio fotografijom – navodi Naskov.

Manja je misterija kako je film završio tamo gde ga je Nikola našao… Vrlo je verovatno da su novi stanari zgrade izbacili nasleđe starog doba, kao što se dešavalo i sa vrlo vrednom arhivom mnogih institucija u Nišu…

Poziva autora fotografija, ili njegove naslednike, ako ih prepoznaju, da nam se jave kako bismo ih potpisali njegovim imenom.

(Telegraf.rs)