Dok ljudi umiru, pojedini kriju da su zaraženi da ne bi bili u izolaciji: U Šapcu postoje "dokazi"

Foto: Shutterstock

Skoro svako ko je bolovao od kovida-19, posle izlečenja je "vraćao film" da bi povezao gde i kako je "pokupio" virus. To su pokušali i članovi  četvoročlane porodice u jednom selu u okolini Šapca, u kojoj se dvoje ukućana inficiralo virusom u razmaku od nekoliko dana, ali nekoliko meseci nakon što su se vratili normalnom životu ne znaju pouzdano ko je "doneo virus u kuću". Oni su svi zaposleni, navode da su se pridržavali preporučenih zaštitnih mera, nisu izlazili, izbegavali su kontakte i kućne posete.

Preporučujemo

Ipak su se zarazili, a u "filmu" koji razmotavaju od početka bolesti do današnjih dana, zaustavljaju se na nekoliko detalja koje ne uspevaju da objasne drugačije osim da su virus po svemu sudeći dobili od nekoga ko je prikrivao kontakt sa obolelim.

- Otkada smo se razboleli mi nigde nismo izlazili. Čak i kada bismo odlazili u kovid ambulantu na preglede izbegavali smo da svratimo u apoteku ili prodavnicu. A kada smo se izlečili, čujemo kako su na ulici i u prodavnici u isto vreme dok smo mi bili u izolaciji viđani ljudi sa kojima smo bili u kovid ambulanti i za koje znamo da su pozitivni. Nismo verovali da neko može toliko da bude neodgovoran - priča S.S. za Telegraf.rs.

Novo razočaranje i nove sumnje da virus šire oni koji kriju kontakte sa zaraženima ili su čak i sami inficirani, usledilo je nedavno prilikom testiranja na antitela koje je organizovano za sve u kolektivu.

Pozitivnim testom i antitelima pohvalile su se i kolege koje nikada nisu bile bolesne, ali se šuškalo da u porodici imaju inficiranih.

- To potvrđuje da su krili, a uspelo im je jer nisu imali izražene simptome. Posle toga sve više sumnjam da je upravo jedan od kolega sa kojim sam provodio dosta vremena preneo infekciju meni, a ja mojim ukućanima. Progutao sam knedelu kada sam saznao da ima antitela i da bih izbegao svađu prećutao sve što mi je u trenutku prolazilo kroz glavu, muke koje sam preživeo, koliko sam para potrošio za lekove i vitamine - kaže on.

U malim mestima teško može da se sakrije infekcija virusom, ali je ipak dosta onih koji to čine. Tako izbegavaju izolaciju, a šire virus.

Svako ima neki "razlog": poljoprivrednici kriju da bi mogli da obavljaju svoje poslove, vlasnici prodavnica i kafana da ne bi morali da ih privremeno zatvore, roditelji da im deca ne bi izostajala iz škole, zaposleni da ne bi otvarali bolovanje...

Jedna medicinska sestra, zaposlena u bolnici, priča kako se uverila da ima onih koji kriju kontakte sa zaraženima. Zapanjila se, kaže, kada je u prodavnici srela ukućane bolesnika koji se leči na kovid odeljenju.

- Takvo ponašanje zaista ne može da se objasni. Bilo je slučajeva kada su mi na vrata dolazili ukućani pacijenta sa molbom da mu ponesem hranu i garderobu. Naravno da sam odbijala da to učinim, ali sam ih pitala kako uopšte napuštaju kuću. Prijavili su, rekli su mi, da ne žive svi zajedno u istoj kući, već su naveli da žive u pomoćnoj zgradi. Nisam imala komentar, iako bih mogla svašta da im kažem ili u najmanju ruku ih pozovem da umesto mene odrade bar jednu smenu u skafanderu - kaže medicinska sestra.

I dok se poznanici ne zameraju kada saznaju za prikrivanje infekcije, dogodio se i zanimljiv slučaj kada su komšinice zaćutale jer je jedna raširila priču da druga "ima koronu", a suprug joj ide na posao. Nije želela da objašnjava kako je kod kuće ostala preventivno par dana zbog jake prehlade, da se testirala i da je bila "negativna", već je zauvek prekinula svaki kontakt sa komšinicom koja je širila laži o njoj.

(Telegraf.rs)