Upozorenje dr Vukomanovića: Posledice manje vakcinisanih protiv morbila mogu biti katastrofalne

Pad obuhvata vakcinacijom MMR vakcinom protiv malih boginja, zauški i rubeole ispod 90, pa i 95 odsto može da ima katastrofalne posledice, kaže za Telegraf.rs prof. dr Vladislav Vukomanović, pedijatar-kardiolog i zamenik direktorka Instituta za majku i dete "Dr Vukan Čupić" komentarišući saopštenje Udruženja pedijatara Srbije, koje je iznelo podatak da je ova imunizacija smanjena za 25 do 30 odsto.

Ovo Udruženje je, da podsetimo, upozorilo juče da smanjenje stope obuhvata dece obaveznom vakcinacijom tokom pandemije korona virusa preti da uzrokuje novu ozbiljnu javno - zdravstvenu krizu i ugrozi živote dece u većoj meri nego kovid 19. 

-  Poslednji podaci kojima se na teritoriji Srbije raspolaže pokazuju da je stopa obavezne vakcinacije protiv morbila u Srbiji opala za 25 do 30 odsto, a verovatno je da je ovaj pad obuhvata vakcinacijom i veći. U tom smislu postoji ozbiljan rizik da nakon, ili, izvesno, ako se ovaj trend nastavi, i tokom epidemije kovid 19 imamo epidemiju bolesti poput morbila - navodi se u njihovom saopštenju.

Profesor Vukomanović kaže za Telegraf.rs da je već suvišno ponavljati koliko je miliona ili stotine miliona života spaseno izumom vakcine i vakcinacijom. Podseća na nedavne epidemije morbila koje smo imalu u Srbiji i koje nisu bile uopšte blage. 

- 2017. i 2018. godine imali smo epidemije morbila koje su bile praćene i smrtnim ishodima, kako odraslih tako i dece. Kao što podstičemo ljude sada da se vakcinišu protiv kovid 19, tako roditelji treba da se informišu i da budu veoma ažurni kada je reč o vakcinaciji dece po ustaljenom kalendaru. Svako popuštanje tih mera i pad obuhvata vakcinacijom protiv morbila i do 90 ili 95 odsto može da ima katastrofalne posledice - rekao je prof. dr Vukomanović za Telegraf.rs.

Obuhvat vakcinacije MMR vakcinom, kao što smo i objavili u oktobru prošle godine, smanjio se još u 2019. godini, a pojava epidemije korona virusa samo je dodatno doprinela tom smanjenu. 

Prema podacima Statističkog godišnjaka Srbije obuhvat MMR vakcinom u 2019. godini izosio je samo 88 odsto, a da bismo izbegli epidemije potrebno je da imamo obuhvat 95 odsto.  Ovim podacima je naruše najbolji rezultat posle duže godina iz 2018. godine kafsmo uspeli da vakcinišemo 93, 4 odsto.  

Naime, 2005. i 2006. godine procenat vakcinisanih MMR vakcinom iznosio je 96 odsto, 2007 - 97 odsto- 2008, 2009. i 2010. po 96 odsto,  da bi 2011. godine opet bio za procenat viši - 97 odsto. 2012. godine je pao na 90, 2013. se popeo na 93. Međutim, već naredne 2014. godine obuhvat je pao na 86 odsto, 2015. na 84, a 2016. godine na 81 procenat. 2017. godine izneosio je 85,2 odsto, 2018. smo postigli uspeh sa 93,4, da bi 2019. godine opet pali na procenat ispod 90, odnosno na 88 odsto.

S obzirom na upozorenja pedijatara, sva je prilika da će podaci za 2020. godinu biti još porazniji. 

Do pada obuhvata vakcinace MMR vakcinom dolazi uprkos tome što je ona obavezna. Bez nje dete ne može da se primi u vrtić, niti da krene u školu, ukoliko nema uredan imunizacioni karton.

Predsednik Udruženja pedijatara Srbije prof. dr Georgios Konstantinidis podseća da su morbili visoko kontagiozna (zarazna bolest) i svaki obuhvat vakcinacijom manji od 95 odsto je veliki rizik za izbijanje epidemije.

-  U ovom trenutku smo "relativno" zaštićeni merama i smanjenih kontakata zbog kovid 19 pandemije i smanjenom cirkulacijom svih uzročnika zaraznih bolesti u svim kategorijama stanovništva, pa i među decom. Međutim, ova situacija se pogoršava sa dužinom trajanja pandemije i konsekutivnim smanjenjem broja imunizovane dece, a posebnu opasnost će predstavljati otvaranje vrtića i škola u punom obimu.

- Aktuelno smanjenje obuhvata vakcinacijom posledica je, manjim delom objektivnih okolnosti i smanjene dostupnosti preventivne zdravstvene zaštite u pojedinim delovima sistema, ali i nedovoljne informisanosti i straha roditelja od odlaska u domove zdravlja i delovanja antivakcinalnog lobija - kaže prof. dr Konstantinidis.

Kako kažu pedijatri, prošle godine najverovatnije imunizacija MMR vakcinom nije izostala zbog antivakcinalnog lobija, već iz straha roditelja da se njihova deca ne zaraze s obzirom na to da je u toku epidemija korona virusa, a imunizaciju je odlagalo i zdravstveno stanje dece, s obzirom na to da u trenutku vakcinacije bilo kojom vakcinom iz kalendara, moraju da budu potpuno zdrava.

Pulmolog i alergolog Predrag Veljković izjavio je za K1 da se morbili jako brzo šire, a sa visokom temperaturom daju teške kliničke slike. Napomenuo je i da obaraju imunitet kod dece, tako da se može razviti upala pluća ili čak uslediti i slepilo.

- Prenosi se kapljičnim putem, kao i korona virus. Veoma mala doza količine virusa može da izazove oboljenje i jedini lek za to je vakcinacija, odnosno kolektivna imunizacija -  naveo je Veljković.

Najveće epidemije malih boginja u Srbiji 

Najveća epidemija malih boginja u Srbiji, da podsetimo, bila je 1997. godine kada je obolelo oko 4.000 ljudi i umrlo sedam osoba. Deset godina kasnije u Srbiji se javila još jedna epidemija koja se u Vojvodini prelila iz marginalizovanih grupa u opštu populaciju i kada je zaraženo oko 380 ljudi.

Poslednji put, male boginje su Srbiju pogodile 2017. godine i 2018. godine. Tada je obolelo 5.318 osoba, dok je 15 umrlo. 

Poslednji slučaj malih boginja na teritoriji Srbije zabeležen je u Boru u junu 2019. godine. 

Vakcinacija u Srbiji protiv malih boginja počela je 1971. godine primenom monovalentne vakcine. 1981. godine počela je primena kombinovane vakcine protiv malih boginja i zauški, dok je MMR vakcina (protiv malih boginja, zauški i rubele) počela da se primenjuje od 1994. godine.

Istovremeno, od 1994. godine započelo je davanje druge doze MMR vakcine, najpre u dvanaestoj, a od 2006. godine u sedmoj godini života, s obzirom na to da oko 5 odsto osoba vakcinisanih samo jednom dozom vakcine ne razvije imunitet protiv malih boginja.

Inače, primarna vakcinacija protiv malih boginja, zaušaka i rubele, prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut",  sprovodi se kod dece od navršenih 12 meseci jednom dozom kombinovane žive vakcine  i treba je sprovesti pravovremeno do navršenih 15 meseci života. Druga doza prima se pre upisa u prvi razred osnovne škole, a izuzetno u toku prvog razreda osnovne škole.

Neimunizovana i nepotpuno imunizovana lica treba da se vakcinišu nedostajućim dozama MMR vakcine do navršenih 18 godina života, a prema epidemiološkim indikacijama i kasnije.

(Telegraf.rs)