Borac Zvonimir živi više gladan, nego sit, zaplakao je pred kamerama: "Da samo imam 2.000 mesečno"

Foto: Dejan Marković Milošević

U selu Dabinovac, na kilometar od administrativnog prelaza sa KiM, kod Kuršumlije prema Podujevu, u staroj udžerici, bez struje i bez ikakvih primanja, više gladan nego sit, živi Zvonimir Mladenović (58), veteran koji se borio za svoju zemlju za vreme NATO bombardovanja.

Preporučujemo

Zvonimira je rat zatekao kao odraslog muškarca, te 1999. imao je 36, živeo u svom selu sa majkom, nije se oženio. Mislio je da je budućnost pred njim, a onda je rat promenio sve.

Ratne scene i bolne uspomene na stradanja koje je bombardovanje unelo u njegov život, ostavilo je po Zvonimira večne posledice. Kako i sam kaže, psihički nije najbolje, a lekari su ga i proglasili medicinskim fenomenom jer je imao infarkt za koji nije ni znao.

Pre nekoliko godina umrla mu je majka, a posle rata se nije ženio. Tako je ostao sam. Čak ni u njegovom komšiluku nema nikog. Prvi sused udaljen je na skoro dva kilometra od njega.

- Nemam nikakva primanja, imao sam dug za struju 21.000 dinara, nisam imao kako da platim, pa su je isključili. Molio sam da me sačekaju, da pozajmim... ali ništa. Sada taj dug iznosi oko 52.000. Već dve godine živim u mraku, imam tu jednu lampu - priča Zvonimir.

Mladenović teško hoda, kaže, bole ga noge. Služi se štapom, kojim jedva uspe i 20 koraka da napravi.

- Imao sam i jedan infarkt, a nisam ni znao. Lekari su rekli da sam fenomen - kaže on.

Sada nema ni zdravstvenu knjižicu, a kod lekara nije bio godinama. Pred kamerom humanitarca Dejana Markovića (Miloševića) nije mogao da izdrži. Savladale su ga emocije i zaplakao je.

Zvonimir je zaplakao pred kamerama, Foto: Dejan Marković Milošević

- Socijalnu pomoć nema zbog nekog zemljišta koje poseduje, ali to je neplodno tlo. Tu može da posadi samo luk i krompir, eto od toga živi. Neko mu da brašno, pa umesi hleb koji posle jede nedelju dana. Najgore je što tu više nema mlađih da mu pomognu. Nema ko da ga obiđe - kaže Marković za Telegraf.rs.

Kako dodaje, Zvonimir ne vidi nikoga ni po 15 dana.

- Kada sam ga obišao, imao je kilogram pasulja, opet, to mu je neko dao, nekoliko krompira i luk. Od toga živi, više je gladan nego sit. Odneli smo mu hranu za početak, rekao nam je: "Joj, pa što se trošite, puno je to". Toliko je skroman da mi je na kraju rekao: "Kada bih imao 2.000 dinara mesečno, to bi mi bilo dovoljno" - prepričava naš sagovornik.

Ukoliko želite da pomognete Zvonimiru Mladenoviću, to možete učiniti uplatom na račun za pomoć: 160-0000000509654-28, Gvozdeni puk Republike Srbije.

(Telegraf.rs)