Mlada Leskovčanka ne može da nađe posao i rešila je da ide u vojsku: Do tada - svira na ulici

Printskrin: Youtube/juGmedia

Duž Bulevara oslobođenja u centru Leskovca često se od dnevne vreve i buke automobila izdvaja jedan prijatan zvuk iz akustične gitare praćen pesmom.

Preporučujemo

Idući u susret rok akordima i pomalo hrapavom glasu, reporteri "Jugmedie" zatiču mladu devojku na prvom stepeniku ulaza u zgradu, zanesenu u muziku.

Starija gospođa polako spušta novčanicu od 100 dinara i da ne remeti zvuk, tiho kaže: "Živa bila, to je muzika moje mladosti".

Kratko ošišana sićušna devojka odlaže gitaru pored sebe, pošto je mole za razgovor.

- Obožavam rok, najviše Crvenu jabuku, a od njihovih pesama najviše "Pada kiša napolju" zato što ona nekako podiže i popravlja atmosferu. Kada je prolaznici čuju priđu i kažu - hvala što nam ulepšavaš dan", priča.

Ova dvadesetogodišnjakinja zove se Ksenija Marković. Iz Leskovca je. Završila je Trgovačku školu na smeru tehničar turizma, ali o poslu u struci, nažalost, može samo da sanja.

- Nema nigde posla. Radila sam malo u Amanu i palačinkarnici, konkurisala u nekoliko firmi ali nisam dobila obaveštenje. Svuda mi kažu da smanjuju radnu snagu, pa sam odlučila da idem u vojsku - objašnjava.

Svu dokumentaciju je predala i očekuje da je u junu mesecu pozovu.

- Ja sam ovde već godinu dana, samo kada nije mnogo hladno jer me ruke brzo zabole - veli.

Poslednjih meseci cilj joj je da prikupi novac za trošak u vojsci, jer, rekli su joj, prvih mesec dana se plaća 17.000 dinara.

- Leskovčani vole rok, ali nisu mnogo izdašni. Sviram od 13,30 do 15,30 i jedva prikupim oko 1.000 dinara.

Ljubav prema roku i gitari usadio je kod nje njen deda Radojko Radovanović koji je u mladosti i sam pisao pesme.

- Učio me je da sviram te njegove pesme, a i moja majka je nadarena za muziku, svirala je klavir - objašnjava, svesna, veli, da od muzike ne može da se živi.

- Idem dobrovoljno u vojsku, pa šta mi Bog da. Znam da ću biti najbolja, pa se nadam da će me i zadržati - priča dok se ponovo hvata za gitaru, dajući do znanja da je razgovor završen.

(Telegraf.rs)