"Dođe mi da sama ofarbam slovo u kalendaru, da bi se odmorili": Sve više žena ne diže glavu od posla

Foto: Unsplash

Borba za prava žena je neprestana, a ove godine pokazala se još važnijom, jer se i u borbi sa pandemijom, od žena očekivalo više. I na poslu i kod kuće. Statistika pokazuje da se stvari presporo menjaju. Stopa zaposlenosti žena je 41 odsto, a muškaraca 56. Ako rade isti posao ne zarađuju isto, žene u proseku 8,8 odsto manje.

Preporučujemo

Žene na selu retko kad su vlasnice zemlje, ali zato na njoj rade ravnopravno sa muškarcima, pa i više od njih. Spomenku je sa 15 godina otac naučio da vozi traktor, ore, drlja, tanjira, piše RTS.

- Nekada se desi da iz kreveta izađemo ujutru i uveče se vratimo u njega, ne ulazimo u kuću uopšte. Prvo se hrani stoka, onda dolaze radnici, posebno kad je branje jagoda, tad je malo užurbaniji tempo.

- Nekad se desi i da moramo i na svetac da radimo, ali gledamo da to izbegavamo, pošto se po pravoslavim običajima ta crvena slova poštuju, a nekad mi dođe da i sama ofarbam slovo u kalendaru, da bi se čisto odmorili - priča Spomenka Borković iz Culjkovića kod Šapca.

Iako je među preduzetnicima i dalje mnogo više muškaraca, poslednjih godina sve češće se i žene odlučuju da započnu sopstveni posao.

- Danas postoji jako puno podrške, startap preduzećima, mladim preduzetnicima, pre svega ženama preduzetnicama i to treba iskoristiti, jer žensko preduzetništvo nije resurs koji je u našoj zemlji dovoljno iskorišten - ističe Ljiljana Matković iz Udruženja poslovnih žena "Kreativna vizija" iz Loznice.

Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti je naglasila da žene svakako poseduju ozbiljna znanja, iskustvo, veštine.

- Njihova stara znanja, stara modifikovana znanja, nova znanja danas mogu itekako biti razvojni potencijal za čitavo naše društvo i državu - istakla je Janković.

"Kad je svet stao, one nisu" naziv je audio-vizuelne izložbe u Francuskom kulturnom centru u Beogradu. Doktorke, medicinske sestre, apotekarke, prodavačice, učiteljice, socijalne radnice – one koje su s epidemijom dobile još više obaveza.

Milana Rikanović, direktorka Agencije UN za rodnu ravnopravnost u Srbiji ističe da znaju da se količina neplaćenog kućnog rada povećala više nego dva puta i da je teret tog rada preuzela žena.

- Kad treba da se uradi neki posao koji je briga o drugima, ženi ne treba niko da kaže kako da radi taj posao. Kada treba da joj se plati taj posao, onda nema nikoga da je čuje i da je vidi - upozorila je Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava.

Potpredsednica vlade Zorana Mihajlović najavljuje da će sve žene će biti vidljivije uz Zakon o rodnoj ravnopravosti koji bi uskoro trebalo da bude usvojen.

- Nemamo jednake uslove i za ono što se zove plaćeni i neplaćeni rad, nemamo jednake uslove u podeli posla. I zato ta nesrazmera koje se osetila i videla upravo u ovoj krizi, u kojoj su žene bile više opterećene, pokazala nam je da moramo da radimo još više - poručuje Zorana Mihajlović koja je i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost.

Žene su uglavnom žrtve seksualnog zlostavljanja i porodičnog nasilja, a pri tom se teško odlučuju da zlostavljače prijave. Većina ćuti i trpi. Po indeksu rodne ravnopravnosti Srbija zaostaje za evropskim prosekom – najmanje u oblasti zdravlja, najviše u domenu novca.

(Telegraf.rs)