Raspadao sam se čitajući zapisnik sa izjavama Tijanog ubice. Zvala me je u pomoć. To me proganja

Foto: Privatna arhiva

Igora Jurića često možemo sresti na tribinama, u medijima, često govori o žrtvama, opasnostima, razgovara sa roditeljima, upozorava ih i teši. Ovog puta ispričao je ono što njemu stoji na duši i duboko ga pritiska.

Preporučujemo

- Ja nikada nisam sanjao Tijanu -  rekao je, između ostalog u svojoj ispovesti Novostima Igor Jurić.

Prenosimo je u celosti.

Skupio sam hrabrost i želeo sam zaista da odem na to mesto gde je Tijana stradala, i bili smo tamo, mnogo sam se rasplakao i mnogo mi je bilo teško, ali nekako i tu vidim svoju jednu pobedu, da se zaista moraš suočiti sa bolom, moraš se suočiti sa problemom, moraš se suočiti sa tugom, jednostavno da bi je pobedio.

Mi smo svako veče, tj. ja lično sam svako veče išao, izlazio iz kuće i noću obilazio prazne kuće i vikendice, koje su bile u okolini, u samom mestu gde je ona nestala. Ali najteži i najbolniji momenat u celoj toj priči, od momenta kada je nestala, pa do saznanja da je ubijena, pa i nešto kasnije, je bio momenat kada sam dobio zapisnik saslušanja čoveka koji je ubio Tijanu.

(Tužiteljka ga je upitala postoji li potreba da on to čita)

Ja sam zaista smatrao da kao otac imam tu neku obavezu da ja moram da znam, znao sam kako se Tijana rodila, kako je odrastala, nekako kao roditelj smatrao sam da imam obavezu da znam i kako je stradala. I taj momenat, kada su mi dali u Osnovnom sudu u Subotici da sednem u jednu prostoriju, dali su mi čašu vode i dali su mi zapisnike sa saslušanja. I onda sam u izjavama Tijaninog ubice, došao do nekih informacija i do nekih Tijaninih reči koje sam ja tako prepoznao, gde sam video tu njenu dobrotu čak i u zadnjim momentima njenog života, na način kako je ona razgovarala sa ubicom, šta je ona njemu govorila tih trenutaka.

On je to vrlo slikovito opisivao, ja sam se raspadao, i to je stvar koju sam sanjao mislim desetine puta, te detalje iz tih zapisnika i tu sam zaista bio jako kivan, zato što je ona mene u tim zapisnicima pozivala, ona je tražila moju pomoć, i to je stvar koja me i danas proganja i proganjaće me dok budem živ i tu sam bio onako jako kivan na sebe.

Ono što je generalno meni problem, ako se to tako može nazvati, nikada mi Tijana nije došla u san, znači od momenta kada se to sve desilo ja nikad nisam sanjao Tijanu i nekako sam uvek očekivao da ona dođe da mi da neki znak, sad, ljudi to različito tumače, pa i psiholozi, pa i sveštenici, s mnogima sam razgovarao o tom fenomenu, i svako ima neko svoje mišljenje. Međutim, s obzirom da mi ona nije dala tu neku vrstu poruke, ja zaista mnogo razmišljam o tome, šta bi ona volela, šta ne, neke stvari čini mi se da čak i radim, sad možda će to ružno delovati, nauštrb možda te neke njene volje, s obzirom da je ona bila jedno izuzetno skromno dete.

Nikada je nije privlačila ta neka javnost ili bilo kakav vid popuarnosti, pa sam siguran da bi sada ovo što se dešava, da je ona prepoznata i da se o njoj mnogo piše, s obzirom da nosi ime jedne organizacije koja je prepoznata u državi, možda bi joj to smetalo, ali opet sa druge strane isto tako znam, s obzirom kakva je bila devojčica da bi bila isto tako ponosna da može danas, i da je svedok toga, a siguran sam da jeste svedok, kako danas ipak pomaže na neki način drugoj deci, tako da su to neki dijalozi i neke unutrašnje borbe sa samim sobom i sa njom, da se te neke stvari možda i prevaziđu, zarad nekog višeg interesa.

Smisao i ta jedna rečenica, koja je meni ostala u glavi, a koju je ona meni rekla, u jednom momentu kada je meni bilo jako teško, i kada se setim tog momenta to je u stvari najteži momenat mog života danas, iz prostog razloga zato što je to asocijacija kako je tebi dete pomoglo kad ti je bilo teško, jer je ona tada došla do menem ja sam bio u jednoj teškoj životnoj situaciji, i rekla je: "Ne brini tata, biće dobro i samo ostani dobar, zdrav i ostani sa nama i sve će biti u redu.

Tijana Jurić / Foto: Facebook/Igor Jurić

Te njene reči danas nekako jesu vodilja, da bez obzira na mnogo zla sa kojim se susrećemo, bez obzira na mnogo problema, bez obzira na različite reakcije ljudi, građana koje su često negativne i po mene lično i po samu organizaciju, uvek ide ona rečenica: "Ne brini, digni glavu, radi ispravno stvari i budi čist pred bogom i pred sobom i onda će sve biti u redu.

Sa velikim brojem roditelja se susrećem danas i veliki broj ljudi, gledajući me u medijima, zaista me doživljavaju kao jednu jaku osobu koja sa lakoćom nosi taj svoj gubitak. To nije tako, ja zaista i te borbe koje vodim sa sobom i uveče pred spavanje, svako jutro kada se budiš, to je susret sa samim sobom i sa Tijanom, i sa velikom tugom i bolom što tijana više nij sa nama.

I onda oni imaju tu neku viziju da, s obzirom da ti nosiš tako dobro tu svoju bol, boriš se na neki poseban način, oni od mene traže tu vrstu podrške. Mi imamo u svom timu veliki broj jako kvalitetnih psihologa, psihoterapeuta koji upravo jesu tu da bi pomagali drugim ljudima, ali često je ljudima potrebna upravo moja reč, kako sam se ja s tim izborio i moja reč je upravo takva, da koliko god da nam bude teško da život mora da ide dalje i mi moramo naći smisao ne zbog sebe, ja sam danas našao smisao zbog moje Tijane, ja mislim da je to, slušajući njen glas, razmišljajući o njoj, o tom životu o tim greškama koje si kao roditelj napravio, tu u stvari treba da nađeš smisao i da se potrudiš da ispraviš sve što možeš dok jednog dana ne budeš sa njom.

Ja zaista iskreno osećam, iskreno mislim da se to može desiti, da tugu možeš pobediti, da bol možeš pobediti i da ću jednog dana zaista ponovo biti sretan sa njom, potpuno sam siguran u to. To mi olakšava, mnogi ljudi koji dožive slične patnje imaju taj problem, da ne veruju da se to može desiti, ja potpuno verujem i zbog toga se sad sve češće suočavam sa tim problemima, sa tim bolom, i na kraju sa mogućim oproštajem čoveku koji je ubio naše dete.

Ponavljam, nisam još uvek spreman za to, ali se nadam da će doći dan i da se sa tim suočim, i oprostim čoveku zato da bih možda ja bio bolji čovek."

(Telegraf.rs)