Godinu dana korone u Srbiji. Šta je struka do sada naučila o virusu: "Nismo uspeli sa opštim merama"

Sutra će biti tačno godinu dana kako su u Srbiji zabeleženi prvi slučajevi kovida 19 i tada ni najveći pesimisti nisu očekivali da će borba sa novim korona virusom biti neprestana i sve složenija. Kojim merama se može sprečiti novi talas epidemije u Srbiji i šta smo naučili o virusu?

Ovo je bila tema emisije "Četvrtkom u 9" na RTS.

- Po samim brojkama smo na nižim nivoima nego pre, ali to ne znači da je situacija bolja kad se upoređuje. Pokušavamo da održimo prelazak u nekovid sistem, to postaje ponovo teško - kaže Kon.

Dodaje da je britanski soj korona virusa zastupljen sa oko 30 odsto i ističe da je taj soj pokazao daleko veću efikasnost u prenošenju u mlađem uzrastu.

- Najvažnija preventivna mera nije zatvaranje, nego vakcinacija. Počinje vreme potpunog isterivanja virusa. Imunitet stečen vakcinacijom je znantno jači od imuniteta koji se dobija slabom infekcijom, ne mogu da tvrdim, ali najverovatnije je tako. Treba dve doze primiti - ističe epidemiolog.

Navodi da je "onaj ko izabere da se ne vakciniše, izabrao virus". Dodaje da nam treba najmanje duplo vakcinisanih nego sada da bismo mogli da mislimo da se ozbiljno povećava kolektivni imunitet.

Član Kriznog štaba ukazuje da nismo uspeli sa opštim merama - distancom, maskama, redovnim pranjem ruku.

Pukovnik dr Ivo Udovičić, komandant Vojnomedicinskog centra Karaburma, kaže da je u poslednje vreme primetan porast broja onih sa teškom kliničkom slikom, dodajući da je vliki pritisak na intenzivnoj nezi.

- Moramo da zadržimo taj nivo novozaraženih da bismo sa ovim kapacitetom mogli da ne otvaramo nove kovid bolnice. Zvezdara je puna pacijenata, gde ćemo te pacijente? VMA je pun, Klinički centar. Moramo da nađemo balans, ako krene preko 4.000 narednih dana, izgubili smo bitku i moramo otvarati nove kovid bolnice. Spirala se vrti opasno - kaže pukovnik dr Ivo Udovičić.

Dodaje da je trenutno u VMC Karaburma hospitalizovano 87 pacijenata, od kojih je 15 na intenzivnoj nezi.

Ističe da je bolest izuzetno teška i da su komplikacije različite, često i izenenadne. Kaže da se dešava da je neko u dobrom opštem stanju, razgovara sa lekarima i da za sat vremena umre.

Kada je reč o vakcinaciji, ukazuje da maske ne sme da se skine posle primanja prve doze vakcine.

- Prva doza, druga doza + 14 dana i apsolutno smo zaštićeni - da nećemo dobiti težu sliku. Možete da obolite, ali biće obična prehlada. Dok ste bolestni i zarazni ne smete ni sa kim da se viđate, možete da prenesete bolest - kaže dr Ivo Udovičić.

Dodaje da u bolnici ima pacijenata koji su se zarazili oko primanja druge doze, ali svi imaju blag oblik i nema problema sa bolešću.

Prof. dr Radmilo Janković, zamenik direktorka KC Niš i direktor Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju KC Niš, ukazuje da se situacija na jugu Srbije dramatično pogoršava poslednjih dana.

- Osim Vranja, danas Niš ima ubedljivo najveći broj zaraženih od početka epidemije, to je dva i po puta više nego u Beogradu ako gledate na sto hiljada stanovnika. To opterećuje zdravstveni sistem - naglašava dr Radmilo Janković.

Ukazuje da se kapaciteti jako brzo pune i da su gotovo iscrpljeni u svim bolnicama na jugu Srbije.

- Naše ljudstvo je na dva mesta, to je veliko opterećenje. Bila je potrebna jedna šibica da se zapali, videlo se da neće biti bolje, i da će okupljanje na skijalištima napraviti eksploziju - kaže zamenik direktora KC Niš.

Smatra da u genetici leži odgovor zašto različite osobe razvijaju različitu kliničku sliku.

- Prvo je to aktuna virusna infekcija, zatim preterani imuni odgovor, pa posledice onoga što je virus napravio svakom organu. Poremećuje se čitav sistem i najviše pogađa sistem koagulacije - kaže dr Radmilo Janković.

Prof. dr Predrag Sazdanović, direktor KC Kragujevac, kaže da je situacija u tom gradu takođe ozbiljna. Trenutno se leče 202 pacijenta, odk ojih je 56 na intenzivnoj nezi, koji, kaže, zahtevaju izuzetno skupu i brižnu negu.

- Brojke su porasle za 65 odsto za mesec dana, to znači da je sve krenulo da raste pred Sretenje sa eksplozijom posle Sretenja. Mi moramo kao kliničari i lekari da kažemo istinu - suština je jednostavna: imamo epidemiju, mere, virus koji nismo dovoljno upoznali, i moramo da uključimo logiku i pitamo se gde je izvor - tamo gde su druženja i mesta širenja virusa - ističe direktor KC Kragujevac.

Ukazuje da je došlo do horizontalnog zaražavanja i da su čitave porodice u bolnicama.

- Klinička slika je teža kod starijih. Nema polne razlike. Bitno je da imamo pacijente koji brzo dobiju najteže oblike klininičke slike, u roku od dva tri dana od početka bolesti znamo da ćemo staviti na neku vrstu respiratora - navodi Sazdanović.

Podseća da Klinički centar već godinu dana igra na tri fronta - kovid, nekovid i sredina koja razdvaja dva dela.

- Nismo prestali da lečimo sve druge pacijente. Imali smo ambiciozne planove da radimo onkološke pacijente, moraćemo da redukujemo te stvari. Sistem je kao harmonika, mora da se širi, a trpeće onkološki, vaskularni i cerebrovaskularni pacijenti - napominje Sazdanović.

Profesorka imunologije Vera Pravica sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu navodi da o virusu dosta toga znamo ali i da mnogo toga još ne znamo,

- Ne znamo kako naš imunski sistem reaguje na virus koji se tako ponaša, koji se ne ponaša predvidivo. Mene brine što se javlja bolest, tu je vakcinacija ono što spasava. Kad imate infekciju i bilo koji oblik bolesti, vi ne možete da predvidite ni kompletnu reakciju imunskog sistema i različite komplikacije koje mogu da nastane posle blagog oblika da imate teške i duge oblike. To je problem i to je nepredvidivo - kaže prof. Vera Pravica.

Navodi da je reakcija na virus strašno individualna i da se ne zna kako će se organizam ponašati kroz nekoliko dana.

Ukazuje da je virus klasičan SARS virus koji izaziva ozbiljan respiratorni sindrom.

- Može da izazove autoimunske fenomene - naš imunski sistem umesto da se bori samo protiv virusa, počinje da se usmerava i protiv sopstvenih sturktura. Nije ovo jedini takav virus, ali je činjenica da ima raznih simtpoma gde može da napadne razna tkiva i organe što nije posledica delovanja virusa, već našeg imunskog sistema - kaže prof. imunilogije.

Ukazuje da još nije definitivno šta odjednom prelomi situaciju.

Kada je reč o stvaranju antitela posle vakcinacije, prof. Vera Pravica navodi da su istraživanja ukazala da, ako ste izloženi virusu, a ne razbolite se, da je imunski dogovor adekvatan.

- Ne treba raditi samo antitela, nije to samo ono što nas štiti, važne su i memorijske ćelije koje se stvaraju - koje su zapamtile prvi kontakt sa virusom i moći će brže, bolje i efikasnije da reaguju u sledećem kontaktu - napominje prof. Vera Pravica.

(Telegraf.rs)