"Budim se sa pitanjem: Gde je moje dete?" Šta roditelji još traže godinu dana nakon usvajanja zakona

Zakon o nestalim bebama usvojen je 29. februara 2020. godine. Godinu dana kasnije, o ovom zakonu pričamo sa dve majke koje više od dve decenije tragaju za svojim čedima.

Obe su rodile još dece, ali njihova borba ne prestaje. Obe su članice udruženja "Beogradska grupa roditelja nestalih beba" i obe tragaju za istinom.

- Moje dete je u avgustu napunilo 38 godina, on više nije dete, ja ga tretiram kao dete. Ja se budim i ustajem sa jednim pitanjem. Gde je moje dete? - počela za naš portal, gospođa Radojka Pantelić, članica udruženja beogradske grupe roditelja nestalih beba.

Nadovezali smo se na priču o zakonu o nestalim bebama

- Prethodni zakon je bio potpuno neprihvatljiv za roditelje. Zbog toga smo prošle godine danima pravili proteste, protiveći se usvajanju takvog zakona. Pozvala nas je premijerka Ana Brnabić i mali deo naših zahteva je ubačeno u zakon, usvojena deca i deca koja sumnjaju u svoje biološko poreklo. Ono što je, takođe dobro, je komisija u kojoj smo mi kao roditelji, članovi te komisije. Međutim, taj zakon je neadekvatan i mora se doraditi, što nam je premijerka i obećala - priča Radojka.

Kako kaže roditelji su sporni prihvatili, jer im isti, otvara vrata ka daljem putu.

Zanimalo nas je šta se promenilo od kada je zakon, prošle godine, usvojen?

- Slabo se šta promenilo. Posle silnih intervencija primio nas je šef premijerkinog kabineta koji je obećao da će pokušati da organizuje sastanak na kome će biti predstavnici relevantnih institucija.

Navodi da roditelji iz udruženja očekuju sastanak sa zaštitnikom građana, Zoranom Pašalićem.

- Zaštitnik građana, gospodin Pašalić nam je prošle godine, po isteku roka za podnošenja predloga, rekao da se rok produžava za 40-50 dana, koliko je trajalo vanredno stanje i da je on tu da nam pomogne. Tako da očekujemo sastanak sa njim, da vidimo u kom će se pravcu dalje razvijati naša priča. Lično, hoću da verujem u ovu državu i smatram da sve može da reši u okviru granica naše države i naših institucija.

Kontaktirali smo zaštitnika građana Zorana Pašalića, kako bismo saznali kada planira da organizuje sastanak sa predstavnicama udruženja "Beogradska grupa roditelja nestalih bebe", povodom produživanja roka za podnošenje predloga o "Zakonu o nestalim bebama".

- Razgovaraću sa predstavnicima Udruženja „Beogradska grupa nestalih beba“ u sredu 10. marta 2021. godine, kao što od stupanja na ovu funkciju razgovaram sa svakim pojedinačnim građaninom koji mi se obrati sa nekim problemom. Vrata Zaštitnika građana su otvorena svima, pa tako i Udruženju „Beogradska grupa nestalih beba“ čiji su predstavnici do sada više puta dolazili kod Zaštitnika građana.

Po Zakon o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji, Zaštitnik građana je jedan od ovlašćenih predlagača koji može da pokrene sudski postupak u ime roditelja i mi smo više takvih postupaka i pokrenuli.

Po pitanju produžetka roka za pokretanje sudskog postupka, mi smo već to tražili nakon prestanka vanrednog stanja 2020. godine kada smo tražili od sudova da produže trajanje rokova za pokretanje sudskog postupka koji su propisani zakonom jer zbog Uredbe o rokovima u sudskim postupcima za vreme vanrednog stanja proglašenog 15. marta 2020. godine građani u tom periodu nisu mogli da podnose zahteve za pokretanje sudskog postupka.

Upitan na koji način misli da im pomogne, Pašalić je odgovorio:

- Insistiram na DNK analizi jer se sa njom u najvećem procentu može utvrditi veza između potencijalnih roditelja i potencijalne nestale dece koja ne moraju biti samo u Republici Srbiji ili u bivšoj Jugoslaviji već svugde u svetu. Iz tog razloga ću insistirati da svi ombudsmani sa kojima imamo bilateralnu saradnju kao i oni koji pripadaju udruženjima ombudsmana svuda u svetu, sa svoje strane omoguće DNK analizu bilo gde na planeti ako se i u jednom slučaju dokaže da je neko naše dete usvojeno i „otišlo“ u inostranstvo, i ako ta deca potencijalne nestale bebe to budu tražila. Smatram da bi se uporedbom tih DNK analiza moglo gotovo precizno utvrditi da li se radi o najbližim srodnicima.

Gospođa Mirjana Novokmet, predsednica udruženja "Beogradska grupa roditelja nestalih beba" objasnila nam je šta se sve podrazumeva pod izmenama i dopunama zakona. 

- Izmene i dopune zakona smo pripremali još kada smo zahtev dostavili premijerki, tu je bilo 6 predloga. Najjača stvar u postupcima suda je zakon o paralelnom DNK. Ovim zakonom dobijate tri rešenja. Dobijete rešenje od Višeg suda da li vam je dete živo. Sledeće rešenje je da je dete mrtvo, gde se njegovo telo nalazi sa DNK analizma i treće rešenje je da ne može da se utvrdi status deteta. To treće rešenje nije utvrđivanje statusa, ali naša deca su trenutno, pravno proglašena mrtvima. Mi ćemo sa ovim rešenjima promeniti situaciju i imaćemo mogućnosti da se dalje borimo pravnim putem.

Međutim, paralelni DNK nije ušao u zakon, a roditelji se trude da uspostave saradnju sa sudovima.

- Kada se radi se obdukcija, uzimaju se parafinski kalupi, koji nama godinama nisu bili dostupni.  Mi ih tražimo, jer želimo da uporedo sa instutucijama da radimo paralelnu DNK analizu. U slučaju da se dogodi da je u kalupu vaše dete, a mi u to sumnjamo, uradićemo paralelnu analizu, ako se rezultati ne poklapaju tražićemo super veštačenje - objašnjava ona.

Roditelji smatraju da je neophodno da se ukinu rokovi, predlog podnešenja predloga po ovom zakonu je bio 6 meseci.

- Ne postoji rok da vi tražite svoje dete.  Smatramo da svaki roditelj ima pravo da podnese predlog i traži istinu o svom detetu.

Mirjana je sa nama podelila tužnu priču o starijem bračnom paru, koji su samo jedan u nizu sličnih primera.

- Izvesna porodica je zbog bolesti korone zakasnila i predala predlog 11.11. 2020. Izvršen je odbačaj na ročištu njihovih predloga, pa će se oni zbog toga žaliti. Ono što je u svemu najtragičnije jeste što taj bračni par nema nikog, sami su na svetu.

- Moramo imati više sluha za takve slučajeve - kaže i dodaje: Kasnimo sa izmenama i dopunama zakona, jer su sudovi krenuli da rade a mi nismo uradili izmene i dopune koje bi obuhvatile i naše predloge, a ne samo predloge novih roditelja koji su se prijavili.

Ako ne nađu istinu u svojoj zemlji, spremni su da se obrate Evropskom sudu za ljudska prava, sigurna je ona.

Na samom kraju, pitali smo gospođu Radojku šta je misija udruženja Beogradske grupe roditelja nestalih beba.

- Problem nestalih beba je jedna od najvećih afera u posleratnoj Jugoslaviji, a ne tretira se na pravi način. To je problem društva. Svi trebamo da imamo moralnu obavezu da pomognemo da se to reši. Izlišno je postavljati pitanje da li se to dešavalo. Imamo mnogo dokaza da se to dešavalo, dešava se i dešavaće se ako se ne spreči. Naš je zadatak i misija kao udruženja  i roditelja da pomognemo budućim majkama da se to više nikada, nikome ne desi - završila je Radojka Pantelić.

Njihova borba ne prestaje, potraga se ne završava, a pokreće ih ljubav i nada sa kojom koračuju u bolje sutra.

Intervju sa Radojkom Pantelić i Mirjanom Novokmet možete pogledati na početku teksta.

(Telegraf.rs)