Kada će Srbija da dobije helikoptersku hitnu pomoć?

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Shutterstock

Srbija bi, konačno, ako se uzme u obzir i ostvari Plan optimizacije mreže ustanova zdravstvene zaštite (Masterplan), do 2035. godine trebalo da dobije i helikoptersku hitnu pomoć, koja je pogotovo važna u slučaju teških saobraćajnih nezgoda, gde svaka sekunda brzog zbrinjavanja odlučuje o životu.

Preporučujemo

Istini na volju, helikopterska hitna služba trebalo je još prošle godine da zaživi u našoj zemlji. Po Akcionom planu za sprovođenje Strategije bezbednosti saobraćaja na putevima za period od 2015. do 2020. godine, Srbija je već trebalo prošle godine da ima formiranu ovu službu sa pet helikoptera. Centri bi, po tom planu koji je Vlada Srbije usvojila 23. decembra 2016. godine a koji je objavljen u Službenom glasniku u januaru 2017. godine bili u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, a peti helikopter bi bio rezervni.

Osnivanje ove službe, ali sa dva centra - u Beogradu i Nišu, pominje se u Masterplanu zdravstva, koji bi trebalo da se realizuje do 2035. godine. 

- Masterplan predviđa da u Beogradu i Nišu bude organizovana helikopterska služba hitne pomoći koja bi pokrivala celu teritoriju zemlje za urgentne slučajeve - navodi se u nacrtu i obrazloženjima Masterplana o kojem je javna rasprava završena poslednje nedelje februara meseca.

Za razliku od ovog dokumenta, Akcioni plan za sprovođenje strategije bezbednosti saobraćaja na putevima za period od 2015. do 2020. godine, predviđao je četiri helikopterske službe. 

Po njemu, i samoj Strategiji, jedan helikopter je trebalo nabaviti 2018. godine, dva u 2019. i još dva u 2020. godini. Pored helikoptera, trebalo je nabaviti i opremu i obučiti ljude.

Prema rečima Damira Okanovića, direktora Komiteta za bezbednost saobraćaja, po tom planu predviđeno je da se tri godine uspostavlja helikopterska služba.  

- U 2017. godini je trebalo da bude izrađena studija opravdanosti i da se izvrši potreba helikopterske službe. U 2018. je trebalo da se nabave sredstva i oprema, i obuči letačko i medicinsko osoblje. Takođe, 2017. je trebalo izvršiti obuku policajaca, vatrogasaca i drugih hitnih pripadnika za zemaljsku koordinaciju sa helikopterima a 2020. godine je trebalo da imamo formiranu, opremljenu, obučenu i funkcionalnu operativnu službu - navodi Okanović.

Kako kaže, postoji nekoliko razloga koji opravdavaju postojanje helikopterske hitne pomoći.

- Po našim važećim propisima opština koja ima manje od 25.000 stanovnika nema pravo na službu Hitne pomoći. Služba Hitne pomoći je nešto što je osnovano na nivou doma zdravlja. Beograd, Niš, Kragujevac i Novi Sad imaju Zavod za hitnu pomoć a ostali imaju hitnu pomoć na nivou doma zdravlja, s tim što opštine sa manje od 25.000 stanovnika nemaju uopšte pravo da formiraju hitnu pomoć, nego imaju lekarska dežurstva - objašnjava Okanović.

Helikopterom za 5 minuta, sanitetom za 45 

Drugi problem je što su rubne tačke udaljene od Hitne pomoći, pa njoj treba i po pola sata i više da stigne na lice mesta, a isto toliko i da se vrati nazad i preveze pacijenta u nadležnu zdravstvenu ustanovu.

- Drugi problem je taj što su na velikom delu putne mreže, pojedina naselja, pojedine tačke udaljene dosta od same stanice Hitne pomoći. Na primer, Ribarska banja je od Kruševca i njihove Hitne pomoći udaljena 34 kilometra. Prema nekim parametrima, vreme dolaska na lice mesta Hitne pomoći je optimalno 29 minuta. Znači, 29 minuta sanitetu treba da dođe, i isto toliko mu treba da se vrati do Kruševca. Helikopter, u zavisnosti od toga gde je lociran, stiže brže. Treba mu vreme da se pripremi, ali i u slučaju da kombi brže stigne na lice mesta, helikopter će mnogo brže da stigne do bolnice. Helikopter pokupi čoveka u Ribarskoj banji, i ne vozi ga u Kruševac ako je teži slučaj, nego u Niš. Sanitet bi morao prvo da ga vozi u Kruševac, pa odatle u Niš.

- Niš-Ribarska banja vazdušnom linijom ima 33 kilometara, što znači, helikopterom koji leti 300 kilometara na sat, on stiže za nekih 5,6 minuta. A kada bi išao kombijem, od Ribarske banje do Niša ima jedan sat. Hitna pomoć, istina, može da vozi brže ali nikako ne može da stigne ispod 45 minuta. Znači imamo 5 minuta naspram 45 minuta - kaže Okanović i dodaje da helikopterska hitna pomoć nije bitna samo zbog saobraćajnih nezgoda, već generalno celog zdravstva:

- Ako imamo saobraćajku u Užicu koja se desila na 100 metara od bolnice, tad neće helikopter da reaguje već hitna pomoć. Ali ako doktori u Užicu konstatuju da ne mogu oni da saniraju povredu već mora pacijent da se vozi u Beograd ili Kragujevac, tad se naravno, pokreće helikopter, koji radi međubolnički transport.

U junu 2019. godine prezentovani helikopteri

U junu 2019. godine tadašnji potpredsednik Vlade Srbije i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović i ministar zdravlja Zlatibor Lončar prisustvovali su prezentaciji opreme za medicinski transport pacijenata, koju je Ministarstvo unutrašnjih poslova nabavilo za nove helikoptere Erbas H145M.

Stefanović i Lončar tom prilikom potpisali su Ugovor o poslovno–tehničkoj saradnji između dva ministarstva koji definiše zajedničko delovanje pripadnika Helikopterske jedinice i Hitne pomoći u situacijama kada je neophodna upotreba helikoptera za prevoz pacijenata.

Inače, kada je reč o aktivnostima u vezi sa reagovanjem u slučaju saobraćajnih nezgoda, podaci Ministarstva zdravlja, iz 2013. godine kažu da se vreme odziva službe hitne medicinske pomoći kreće  u okvirima proseka evropskih zemalja - manje od 10 minuta.

Zlatni sat spasava život

Takođe, postoji izraz "zlatni sat" koji podrazumeva da se u prvom satu nakon događanja saobraćajne nezgode može spasiti više od 50 odsto osoba koja imaju šansu da budu spasena.

Ono što je dobro jeste da Masterplan predviđa da pojedini domovi zdravja u opštinama koje imaju manje od 25.000 stanovnika formiraju dežurnu službu hitne pomoći.

Kao što smo već i objavili, Masterplan zdravstva predviđa da svaki od šest regiona, kao i Novi Pazar imaju svoj Zavod za urgentnu medicinu sa regionalnim dispečerskim centrom umesto mnoštva opštinskih. To bi trebalo da omogućiti lakše praćenje dostupnosti vozila hitne pomoći i njihovo bolje usmeravanje ka pacijentima. Takođe, plan je i da Beograd ima pet urgentnih centara.

- Optimizacijom zdravstva na području Srbije biće implementiran evropski SOS broj 112 za pozivanje hitne pomoći. Dežurnu službu hitne pomoći 24/7 trebalo bi da formiraju svi domovi zdravlja u mestima sa više od 25.000 stanovnika, kao i devet uz autoputeve, u mestima sa manje od 25.000 stanovnika. Uz domove zdravlja, službu hitne pomoći i hitni prijem organizovaće i bolnice, a promena u tom delu posebno će biti vidljiva u Beogradu.

- Urgentni centar Univerzitetskog kliničkog centra Srbije biće funkcionalno povezan sa službama za prijem i zbrinjavanje hitnih stanja u sva četiri kliničko-bolnička centra glavnog grada, koji će raditi 24 sata sedam dana u nedelji, svim danima dakle. Pacijenti kojima je potrebno urgentno zbrinjavanje biće upućivani u određeni KBC prema domu zdravlja kojem pripadaju. Biće definisani i protokoli koja se stanja obavezno zbrinjavaju u Urgentnom centru UKC Srbija, a krajnji cilj je da se na teritoriji Beograda formira pet bolničkih urgentnih centara - četiri Kliničko-bolnička centra i Urgentni centar Srbije, koji će u potpunosti biti opremljeni da mogu ravnopravno da zbrinjavaju sva urgentna stanja - navodi se u Masterplanu.

Iz Ministarstva zdravlja nismo dobili odgovor na pitanja kada će Srbija dobiti tačno helikoptersku hitnu pomoć.

(Telegraf.rs)