Vukoman živi u udžerici nalik pećini, slomio se pred kamerama: "Vadite me odavde, ko Boga vas molim"

Човека знам још од детињства, дана када ја испао из воза, а ближе смо се упознали преко његове деце коју сам учио у овдашњој осн. школи. Одмах да додам да већина вас коментатора и аутор текста нисте у праву у много чему. Његову личну и пород. ситуацију одлично познајем. Све је много сложеније, него што овако површно изгледа. Не бих о томе како је остао сам. Као одељ. стар. његове ћерке са одељ. сам успео да им уведен струју и воду 96. год. Сину сам му као дир. школе успео да обезбедим чувеног проф. хирургије у Нишу за комплик. операцију. Кад год му је нешто требало, увек је долазио мојој кући где је дочекиван кафом и чашицом ракије. Оставши сам јесенас и без икаквих прихода, дошао је поново по помоћ. Да бих му помогао, обишао сам све градске инстит. Дир. инстит. за збрињавање оваквих људи ме је понизио и увредио дајући ми лажну информац за његово збрињавање у дому за старе. На то сам га наговорио и ту акцију покренуо јер је то једино решење за њега. Тешког је карактера, но и поред тога давао сам му по неку новчану црквицу, куповао по неку намирницу, уплаћивао тел. допуне. Жива је душа и треба му помоћи, а највећа помоћ за њега била би смештај у дом. Не бих препоручио давање новца на руке, већ у неки фонд из кога би му се набављале намирнице и лекови. Због инвалид., здравља и година новац му неће много помоћи колико смештај у дому. И зато ако неко има могућности у томе да му помогне, то би било најбоље решење за све, за њега, за општину, Центар за социјални рад, породицу.

Secam ga se kad je bio mladji. Nista nije radio, ne znam ni dal je nadnicio. Vozio biciklu i imao konja. Ima zenu i dvoje odrasle dece. A gde su oni, ne znam

Kako je ziveo u mladosti tako mu je sad u starosti. Niko njemu nije kriv sto je protracio svoj zivot. Sam je tako izabrao. I da, stava sam da sirotinju ne treba pomagati svako je odgovara za sebe.