Srpski Robinzon Kruso živi na Tari, bez struje i vode, sa osmehom: "Ne mogu da se žalim, zdrav sam"

Nema rtsa nema vu čića nema ep a sve je zaslužna struja jer je nema

Razbole se Kalif, car od 100 drzava, ne moze da jede, ne moze da spava, ne moze da legne, ne moze da sedi, sav u ognju gori, srce mu se ledi. Vladao je dugo u carstvu velikom, al' nikakva dobra ne ucini nikom. Za srebrom i zlatom letele mu zelje, zgrabio je sebi sva bogatstva zemlje. A sad Kalif pade i tesko boluje, najbolje lekare zove da ih cuje. Ali, niko njega ne moze da leci, gorko kalif tuzi i od bola jeci. Jedan dervis stari poslednji mu dodje, uzdahnu duboko i govorit' podje: "Moj Kalife, smrt je gospodar nad svima, ali tvom zivotu joste leka ima. Nadji u svom carstvu coveka jednoga, sasvim zadovoljnog, potpuno strecnoga, kosulju njegovu ti obuci na se, zdrav ces odmah biti, to ce da te spase." Obradova se Kalif, od radosti je plak'o, takav lek je njemu naci vrlo lako, pa zove i pita prve bogatase: "Nismo srecni, nismo!"- oni povikase. Pa redom nezgode i nevolje svoje, uzdisuci oni pred Kalifom broje. Tad po celom carstvu razisle se sluge, al' srecnog ne nadju, svuda nadju tuge. Kad su se vracali kraj neke livade, vide jednog starca duge, bele brade. Po dugoj haljini opas'o se likom, stoji na sred polja s toljagom velikom. Niti kape ima, nit' obuce ima, dve-tri ovce pasu, on gleda za njima. Kad su sluge bile blizu kraj ovcara, oni ga pitaju, on im odgovara: "Potpuno sam srecan, ja nista ne zelim! Potpuno sam srecan, ja vam opet velim!" Povikase sluge: "Daj kosulju, skini, za Kalifov zivot to je lek jedini!" Ovcar svoju dugu haljinu otvori..."Ja kosulje nemam" - tiho progovori.

Ziv i zdrav bio jos dugo godina, zdovoljan je Dragisa zato sto nema drugih ljudi u svojoj blizini.