≫
Srpski Robinzon Kruso živi na Tari, bez struje i vode, sa osmehom: "Ne mogu da se žalim, zdrav sam"
≫
Jedini prijatelj mu radio prijemnik, ne žali ni za čim, ponajmanje za novcem
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Voja
Nema rtsa nema vu čića nema ep a sve je zaslužna struja jer je nema
Prica o Kalifu
Razbole se Kalif, car od 100 drzava, ne moze da jede, ne moze da spava, ne moze da legne, ne moze da sedi, sav u ognju gori, srce mu se ledi. Vladao je dugo u carstvu velikom, al' nikakva dobra ne ucini nikom. Za srebrom i zlatom letele mu zelje, zgrabio je sebi sva bogatstva zemlje. A sad Kalif pade i tesko boluje, najbolje lekare zove da ih cuje. Ali, niko njega ne moze da leci, gorko kalif tuzi i od bola jeci. Jedan dervis stari poslednji mu dodje, uzdahnu duboko i govorit' podje: "Moj Kalife, smrt je gospodar nad svima, ali tvom zivotu joste leka ima. Nadji u svom carstvu coveka jednoga, sasvim zadovoljnog, potpuno strecnoga, kosulju njegovu ti obuci na se, zdrav ces odmah biti, to ce da te spase." Obradova se Kalif, od radosti je plak'o, takav lek je njemu naci vrlo lako, pa zove i pita prve bogatase: "Nismo srecni, nismo!"- oni povikase. Pa redom nezgode i nevolje svoje, uzdisuci oni pred Kalifom broje. Tad po celom carstvu razisle se sluge, al' srecnog ne nadju, svuda nadju tuge. Kad su se vracali kraj neke livade, vide jednog starca duge, bele brade. Po dugoj haljini opas'o se likom, stoji na sred polja s toljagom velikom. Niti kape ima, nit' obuce ima, dve-tri ovce pasu, on gleda za njima. Kad su sluge bile blizu kraj ovcara, oni ga pitaju, on im odgovara: "Potpuno sam srecan, ja nista ne zelim! Potpuno sam srecan, ja vam opet velim!" Povikase sluge: "Daj kosulju, skini, za Kalifov zivot to je lek jedini!" Ovcar svoju dugu haljinu otvori..."Ja kosulje nemam" - tiho progovori.
Joco
Ziv i zdrav bio jos dugo godina, zdovoljan je Dragisa zato sto nema drugih ljudi u svojoj blizini.