Svi detalji Masterplana: Beogradu 5 urgentnih i nećemo se lečiti samo u mestu u kom smo prijavljeni

Foto: Shutterstock

Masterplan - Nacrt plana za optimizaciju mreže zdravstvene zaštite, kojim je bilo predviđeno ukidanje studentskih poliklinika, odnosno, njihovo pripajanje domovima zdravlja, od čega se na kraju odustalo, predviđa mnoge izmene u zdravstvenom sistemu Srbije u narednih 15 godina.

Po tom planu, Beograd bi trebalo da ima 5 urgentnih centara, u čitavoj Srbiji manji domovi zdravlja bili bi pripojeni jednom većem, a on bi dobio novo ime, pojedini gradovi bi dobili Hitne pomoći, transfuziloške službe, a pacijenti bi pomoć mogli da da potraže i u ustanovama van svog okrugu, samo je bitno da bude u njihovom regionu. 

Zdravstveni centar u Prokuplju postaće Toplički zdravstveni centar. Bolnica za specijalne cerebrovaskularne boleti "Sveti Sava" i Institut za reumatologiju bi bili pripojeni Univerzitetskom kliničkom centru Sbije, odnosno, kako se do skoro zvao Klinički centar Srbije. Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović – Batut“ pripojio bi se  Zavod za biocide i medicinsku ekologiju.

Mastreplan, naime, predviđa regionalizaciju upravljačkih funkcija glavnih zdravstvenih institucija koje su pod ingerencijom Ministarstva zdravlja, Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, Instituta za transfuziju krvi Srbije i drugih, a predlaže se i regionalizacija Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Reorganizacija bi trebalo da se uradi u narednih 15 godina, odnosno u tri vremenske zone - kratkoročno 1-3 godine, srednjoročno 4-7 godina i dugoročno 8-15 godina.

- S obzirom na poteškoće u upravljanju sa preko 300 pravnih lica zdravstvenog sistema, regionalizacijom, kao i dobro planiranim i postepenim institucionalnim spajanjem srodnih ustanova i vertikalnom i horizontalnom funkcionalnom integracijom preostalih ustanova, može se više nego prepoloviti broj entiteta, uz istovremeno povećanje efikasnosti, dostupnosti zdravstvene zaštite i sigurnosti pacijenta koja je u direktnoj vezi sa volumenom usluga kojim se osigurava stručnost i kvalitet. Time bi se stvorile regionalne celine za javno zdravlje, hitnu medicinsku pomoć, transfuziju, hronična psihijatrijska oboljenja, hronična plućna i druga hronična oboljenja, dugotrajno lečenje, rehabilitaciju kao i za apotekarsku delatnost - navodi se u Mastreplanu.

Predlaže se i nova organizaciona struktura RFZO-a sa 6 regionalnih kancelarija - po jedna u svakom regionu. To će dovesti do toga pacijenti mogu da se leče u bilo kojoj ustanovi, nebitno da li je ona u njihovom okrugu. Važno da je u regionu.

- Regionalnih kancelarija Beograd, regionalna kancelarija Kragujevac, regionalna kancelarija Zaječar, regionalna kancelarija Niš i Pokrajinska kancelarija AP Vojvodine u Novom Sadu, preko kojih bi funkcionisale postojeće filijale sa svojim postojećim ispostavama i isturenim šalterima. Isto tako bi trebalo omogućiti da pacijenti mogu (bez posebnih administrativnih odobrenja) ići na lečenje u najbližu zdravstvenu ustanovu, pa makar ona bila izvan njihovog upravnog okruga. Ali, važno je da se nalazi  u istom regionu (izuzev za hitnu medicinsku pomoć, kada mogu ići i u zdravstvenu ustanovu van regiona).

- Na primer, pacijentima iz Ljubovije, koji se nalaze u Mačvanskom upravnom okrugu bliže je ići u ZC Valjevo, koji se nalazi u Kolubarskom upravnom okrugu, nego u ZC Loznica, a oba okruga se nalaze u regionu Zapadne Srbije odnosno u nadležnosti Regionalne kancelarije RFZO-a iz Užica - objašnjava se u Masterplanu.

Spajanje domova zdravlja na nivou okruga

Ovim planom je predviđeno spajanje domova zdravlja na nivou okruga, odnosno, pripajaju se najvećem domu zdravlja u okrugu koji menja svoje ime. Na primer, u Severnobačkom okrugu su tri doma zdravlja - Dom zdravlja Mali Iđoš, Dom zdravlja Bačka Topola i Dom zdravlja Subotica.

Printskrin: optimizacijazdravstva.rs

- Tako da se DZ Mali Iđoš i DZ Bačka Topola pripajaju DZ Subotica koji menja ime u Severnobački domovi zdravlja, a pojedinačni domovi zdravlja u njegovom sastavu se nazivaju svojim dosadašnjim imenom, npr. Severnobački domovi zdravlja dom zdravlja Bačka Topola- objašnjava se u Masterplanu.

Ima primera i gde se domovi zdravlja iz upravnog okruga pripajaju na jedan zdravstveni centar:

- Taj zdravstveni centar dobija ime po upravnom okrugu u kojem se nalazi. Na primer, kada se ZC Prokuplje dodatno pripoje DZ Blace, DZ Žitorađa i DZ Kuršumlija, tada ZC Prokuplje postaje Toplički ZC.

Spajaju se i zdravstveni centri. Tako se na primer više manjih zdravstvenih centara na nivou okruga  pripajaju većem, koji menja svoje ime prema okrugu u kojem se.

- Na primer ZC Ćuprija, ZC Jagodina i ZC Paraćin spajaju se u jedinstven Pomoravski zdravstveni centar.

U Beogradu će se Gradski zavod za plućne bolesti i tuberkulozu spojiti sa Kliničko-bolničkim centrom „Zvezdara”, sa kojim se spaja i Gradski zavod za kožne i venerične bolesti.

Specijalna bolnica za cerebrovaskularne bolesti "Sveti Sava“, kao specifična ustanova koja pruža tercijarnu zdravstvenu zaštitu, spaja se sa UKC Srbije i postaje nacionalni referentni centar za cerebrovaskularne bolesti.

- Time bi se ojačalo odeljenje za cerebrovaskularne bolesti Klinike za neurologiju UКC Srbije koje u okviru Кlinike ima samo 20 postelja za stacionarno lečenje (od ukupno 105 koliko ima cela Klinika za neurologiju). Kako je iskorišćenost kapaciteta SB „Sveti Sava“ 68 odsto, ovim spajanjem bi se omogućilo bolje korišćenje tih resursa pogotovo uzimajući u obzir male kapacitete za lečenje cerebrovaskularnih bolesti u okviru UКC Srbije - navodi se u Masterplanu.

Univerzitetskom kliničkom centru Srbije pripaka se i Institut za reumatologiju, koji će takođe postati nacionalni referentni centar u okviru koga se razvija najsavremenije lečenje skupim biološkim lekovima.

Beograd bi trebalo da ima pet urgentnih centara

- Funkcionalno se povezuju Urgentni centar UKC Srbije sa službama za prijem i zbrinjavanje hitnih stanja četiri KBC u Beogradu. Tako se obezbeđuje urgentni prijem u sva četiri KBC-a koji rade 24 sata sedam dana u nedelji, non-stop svim danima. Gravitacija pacijenata kojima je potrebno urgentno zbrinjavanje iz Beogradskog regiona ka KBC-ovima određena je na isti način kao gravitacija pacijenata iz DZ ka КBC, pri čemu su definisani protokoli koja su to stanja koja se obavezno zbrinjavaju u Urgentom centru UКC Srbije s obzirom na to da nemaju svi Кliničko bolnički centri svu potrebnu opremu i ekspertizu. Cilj je na teritoriji Beograda formirati 5 bolničkih urgentnih centara (4 КBC i UКC Srbije) koji su u potpunosti opremljeni da mogu ravnopravno zbrinjavati sva urgentna stanja - navodi se u Masterplanu.

Institut za transfuziju krvi Srbije, kao krovna ustanova za tu delatnost, treba da osnuje organizacionu jedinicu u КBC Zemun, s obzirom na to da se u okviru Službe za transfuziju krvi u toj ustanovi obavlja delatnost transfuziologije.

- Time bi i Institut dobio kadrovsko pojačanje, s obzirom na to da ima problem kako sa nedostatkom kadrova ( trenutno im nedostaje desetak lekara specijalista transfuziologa), tako i njihovom starosnom strukturom (prosek starosti im je 55+ godina) - navodi se u ovom Nacrtu.

Printskrin: optimizacijazdravstva.rs

Subotica dobija Službu za transfuzilogiju

U Vojvodini bi se sve zdravstvene ustanove koje se bave lečenjem plućnih bolesti (SB u Zrenjaninu i SB u Beloj Crkvi) spojile sa Institutom za plućne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici.

Кako trenutno Opšta bolnica Subotica u okviru Službe za transfuziju krvi obavlja delatnost transfuziologije, predlaže se osnivanje organizacione jedinice Instituta za transfuziju krvi Vojvodine u Subotici.

- Tako bi ova zdravstvena ustanova kao ovlašćena transfuziona ustanova pored delatnosti pripreme krvi i komponenata krvi, obezbeđivala i potreban broj davalaca krvi u saradnji sa Crvenim krstom Srbije, što je vrlo značajno s obzirom na veličinu regiona AP Vojvodine i njen broj stanovnika. Sprovodila bi kompletna serološka testiranja krvi ili komponenata krvi kao i ispitivanja poremećaja hemostaze, kontrolisala kvalitet krvi i komponenata krvi, a sve prema jedinstvenoj doktrini u oblasti transfuzione medicine - navodi se u Nacrtu Masterplana.

Užice i Novi Pazar dobija Hitnu pomoć 

U ovom planu, a radi pružanja kvalitetnije hitne medicinske pomoći, naglašava se da je potrebno u Zapadnoj Srbiji osnovati Zavod za urgentnu medicinu Zapadne Srbije sa sedištem u Užicu. On bi imao organizovani dispečerski centar, sa dispečerskim ispostavama u domovima zdravlja koji se nalaze u Valjevu, Loznici i Šapcu.

- Područje opštine Sjenica bi pokrivao novoosnovani zavod za urgentnu medicinu iz Novog Pazara pošto je Novi Pazar dvostruko bliži Sjenici nego Užice - navodi se u nacrtz Mastreplana.

Zavod za urgentnu medicinu Kragujevac ako se ovaj plan usvoji trebalo bi da postane regionalna ustanova i menja naziv u Zavod za urgentnu medicinu Šumadije i Centralne Srbije. Zbog geografske  i demografske specifičnosti područja južnog dela Raškog upravnog okruga osniva se Zavod za hitnu medicinsku pomoć sa sedištem u Novom Pazaru koji je udaljen od Kragujevca 150km (2,5 časa vožnje).

- Taj zavod bi pokrivao hitne intervencije i na području opštine Sjenica. Naime, Sjenica je udaljena od Novog Pazara 59 km  a od Užica više od 100 km, skoro 2 časa vožnje zbog konfiguracije terena) . navodi se u ovom planu.

S obzirom na to da se u Borskom okrugu nalaze čak 4 zdravstvena centra koji su jako mali sa nedovoljno iskorišćenim kapacitetima - ZC Bor, ZC Majdanpek, ZC Kladovo i ZC Negotin, radi bolje organizacije zdravstvene zaštite oni se spajaju u jedinstven zdravstveni centar Borski zdravstveni centar sa sedištem u Boru.

Ovo je samo delić promena. 

Plan optimizacije mreže ustanova zdravstvene zaštite predviđa ukupno smanjivanje broja zdravstvenih ustanova za 29 odsto u srednjoročnom peridu, a za 63 odsto dugoročno - do 2035. godine. Tako bi u budućnosti u Srbiji postojalo 117 javnih zdravstvenih ustanova, odnosno  196 ustanova manje nego što ih je imala 2020. godine.

Ovim planom je, da podsetimo, trebalo da se ugase i studentske poliklinike, i pripoje se domovima zdravlja, ali se od ove ideje odustalo. Studentske poliklinike su odbranjene što su danas potvrdili i premijerka Srbije Ana Brnabić i ministar zdravlja Zlatibor Lončar. 

(Telegraf.rs)