Penzioner Marko kaže da je pobedio koronu zbog rada na njivi: Bio sam u paklu 2 meseca, ali preživeo

Foto: Telegraf

Posle "dva meseca pakla", kako je u tri reči opisao svoju borbu sa koronom, poljoprivredni penzioner Marko Đurić (73) iz Klenja u Mačvi juče je prvi put obišao svoju njivu zasejanu pšenicom.

Preporučujemo

Otkako je krajem decembra uzorao drugu njivu, sa koje je jesenas brao kukuruz, nije izlazio, osim u kovid ambulantu. Sa svim simptomima infekcije, visokom temperaturom, malaksalošću i upalom pluća, izborio se samujući u svojoj kući, uz terapiju koju su odredili lekari i domaćom hranom - slaninom, renom i belim lukom. Iako je u godinama, Marko nije hospitalizovan u bolnici.

Ovaj vispreni i mudar čovek smatra da je preživeo zahvaljujući stalnoj fizičkoj aktivnosti, odnosno poslovima u prirodi, na svežem vazduhu.

- Nisam baš stručan da objasnim, ali lekari su rekli da moja pluća imaju dovoljno kiseonika, pa čak i više. Na snimku  jesu bila izrešetana, ali me nisu slali u bolnicu. Izdržao sam kod kuće, verovatno zato što dosta radim, obrađujem četiri hektara zemlje i skoro po ceo dan sam napolju. Negde sam čitao da bolest teže podnose oni koji su fizički neaktivni i uglavnom vreme provode u zatvorenom i to se u mom slučaju pokazalo kao tačno - kaže Marko.

Prvi simptomi: klecaju kolena, gubitak snage

Od početka pandemije, u martu prošle godine, Marko je vodio računa da se ne zarazi virusom, pa je i krajem decembra, kada je osetio prve simptome pomisilio da se samo prehladio na traktoru dok je orao po velikoj hladnoći.

Kupio je u apoteci lekove na svoju ruku, ali posle pet dana je ipak pozvao sina da ga odvede u kovid ambulantu.

- Loše sam se osećao, kolena su klecala, gubio sam snagu. Jedva sam sa kreveta uspeo da ustanem da stavim drvo u šporet. Bio je 4. januar kada sam se obratio lekaru. Onoliko ljudi pred Domom zdravlja nikada nisam video. Čekao sam na pregled pet sati. Rezultat testa je bio pozitivan. Preispitivao sam se gde sam mogao da pokupim virus kad nigde osim na njivi nisam bio. Vratio sam film. Išao sam nekim poslom do jedne kuće u selu i verovatno tamo se zarazio od dece koja su virus donela iz vrtića koji je u međuvremenu zatvoren - priča Marko.

Jedva preživeo Božić

Božić je, nastavlja, jedva preživeo. Dva dana i dve noći sa užasnim bolovima i visokom temperaturom. Osećao je da sve više klone, a san nikako da "uhvati". Kad je kriza počela da prolazi, na kratko je zaspao.

- Probudim se, ali da ponovo zaspim ne mogu. Sutradan, valjda što virus prolazi, nekako zaspim, a u san dolaze ljudi koji su odavno pokojni. Bio Mlađa Durmanović sa traktorom i cirkularom kod Miće Gajića Ješinog da testeri divlju trešnju. Mića me zove i maše da im pomognem. Krenem i probudim se. Kad sam juče ispričao Mićinom sinu Zlatku, u šali mi reče kako je bolje što nisam išao da pomognem, ne bi se otuda ni vratio - prepričava Marko.

Iako je posle smrti supruge navikao na samački život, izolaciju zbog bolesti je teško podneo jer je bukvalno bio odsečen od sveta. Baš kad su se javili prvi simptomi infekcije istekao mu je ugovor sa provajderom za fiksni, mobilni telefon, internet i televiziju. Zabrinuo je brojne pratioce na društvenim mrežama gde je na svom profilu "Zov polja" veoma aktivan i gde redovno objavljuje zapise i fotografije iz prošlosti sela.

Prvi post posle izlečenja objavio je iz polja, sa svojih njiva, koje od početka pandemije nije prestao da obrađuje. Orao je, sejao, žeo, brao kukuruz... Uveren je da su mu upravo poljoprivredni poslovi koje obavlja ceo život, pa i sada, dok gazi osmu deceniju, sačuvali vitalnost i zdravlje i pomogli da pobedi koronu.

(Telegraf.rs)