Kod ove tvrđave u Srbiji poginulo je 800 putnika voza: Nakrivljene kule sećaju na krv, rat i smrt

Foto: Telegraf.rs

Mala, skockana, prelepa smederevska tvrđava gotovo da ljubi Dunav, moćnu reku čija obala je bila plodno tlo za brojne civilizacije.

Preporučujemo

Srbi su, tako, prigrlili Dunav u srednjem veku, podigli svoju despotiju, nesvesni kakvi će sve potresi da uslede.

Ali, tvrđava je opstala više od pet vekova, menjale su se vojske i gospodari. Ali, stameno je stajalo to ljudskih ruku delo skamenjeno u vremenu, kao prkos reci koja neprestano teče.

A onda, došao je zloslutni trenutak. Drugi svetski rat. Pomeranja kakva Evropa nije pamtila, mašinerija uništenja kakva nikad nije viđena.

Nemci su u ovoj tvrđavi pohranili svoj ratni plen - veliku količinu eksploziva. Ipak, napravili su golemu grešku prilikom skladištenja. Desila se iskra koja je pokrenula jednu od najvećih katastrofa u našoj zemlji u 20. veku!

Dogodila se strahovita eksplozija, a stamene kule smederevske tvrđave posustale su i nakrivile. Kao ranjenici, ostale su tako u simu i prašini.

Nije mirisao samo barut, već i ljudska krv.

Nesreća kao da je čekala trenutak. Voz prepun putnika stajao je u tvrđavi u trenutku eksplozije. Poginulo je njih 800 i vozno osoblje. I blagajnica, naravno. Smak sveta u malom, smrt svuda.

Voz pun ljudi, unezverenih, uplašenih, pognutih pod palicom tuđinske ruke, stradali su ne od rata, već od nesreće. Jedan ceo voz je uništen, jedna masa izbezumljenih ljudi, to je bio slom koji je tek nagoveštavao kakvu će tek nesreću će doneti čitav Drugi svetski rat.

Zanimljiv je i datum i vreme ovog tragičnog događaja: 6. 6. 1941. u 14.14 sati. Neko bi značenje tražio možda u kombinacijama tih jedinica i četvorki, neko u zloslutnim šesticama. Ali, to je, ipak, bila samo nesreća.

Prema rečima stručnjaka, nemačka municija imala je jačinu 20 atomskih bombi. U celom Smederevu prilikom strašne eksplozije ostala je neoštećena samo 21 kuća. Neki istoričari tvrde da nije bilo stare srednjovekovne smederevske tvrđave koja je primila najteži udar, danas ne bi bilo ni Požarevca, Kovina, Grocke, pa čak ni delova Beograda.

I danas kraj nje staju vozovi. Tek poneki, lokalni. Osamsto putnika u jednom vozu? To je danas u Smederevu nezamislivo.

Kako je tvrđava živela dok nije postala "ranjena". Može li se samo zamisliti ta bura osvajača koji su se tu smenjivali. Ali, sve njih mora da veže jedno. U trenucima mira i spokoja, hod po ovom gradu ispunjavao je dušu. I turcima i Austrijancima i putnicima i hodžama, sveštenicima i veleposednicima, slugama i velmožama.

Evo nekoliko redaka, istorijskih činjenica o tvrđavi, objavljenih na sajtu Turističke organizacije Smederevo.

"Smederevski tvrđavu, kao upravno, vojno, privredno, kulturno i crkveno sedište srpske Despotovine, podigao je Despot Đurađ Branković, sestrić despota Stefana Lazarevića. Sagrađena je u periodu od  1428-1439 godine. Svojim položajem na ušću reke Jezave u Dunav zauzima površinu od približno 11 hektara, ima oblik nepravilnog trougla i sastoji se iz dva dela - Velikog grada i Malog grada."

20.000 posetilaca prošle godine

Tokom prošle godine sva turistička mesta doživela su procvat, zbog nemogućnosti putovanja van granica zemlje. Ko nema selfi sa neke od prepoznatljivih destinacija, kao da tamo nije ni bio. Tako niste mogli do, recimo, Golubačke tvrđave, a da tamo ne zateknete hiljade posetilaca. Smederevska lepotica je nekako ostala u zapećku grandiozne "nove" tvrđave na ulazu u Đerdapsku klisuru, ali i najsvežije rekonstruisane, tvrđavice u gradištanskom selu Ram. Tako je tokom prošle godine evidentirano oko 20.000 posetilaca tvrđave u Smederevu. Primera radi, godinu i dve ranije bilo ih je oko 40.000, a poređenja radi, Golubac je za prvih osam meseci prošle godine posetilo više od 110.000 ljudi.

Cena ulaznice je više nego simbolična. Za obilazak Malog grada je 120 dinara po osobi, za penzionere, đake i studente, za pojedinačne posete, je 60 dinara, dok deca do sedam godina ne plaćaju ulaznicu. Brojne su i manifestacije koje se tu održavaju, a među njima je svakako najpoznatija "Smederevska jesen".

Prokleta Jerina

Jerina Kantakuzen Branković u srpskoj tradiciji poznata je kao oličenje prokletstva. Tradicija joj je kao strankinji pripisala ogromne žrtve koje je podneo srpski narod prilikom zidanja Smederevske tvrđave. Prenosi se legenda po kojoj je surova despotica grčkog porekla mučila narod kulucima – čak su i trudnice morale da prenose teško kamenje za zidanje smederevskog grada, a niko dve godine nije smeo jaje da pojede, jer je jaja koristila kao vezivni materijal pri zidanju tvrđave.

Verovalo se da iz nje izbija neka demonska sila, jer bi kad ustane, trava pod njom gorela. I smrt Jerinina obavijena je misterijom – prema narodnom verovanju sin Lazar je ubio tako što joj je sipao otrov u salatu.

Rekonstrukcija "krive kule", nakrivljenija od tornja u Pizi

Kula 11, podignuta kao deo Velikog grada oko dvora despota Đurđa Brankovića stradala je u savezničkom bombardovanju 1944. godine. Pogođena je sa tri avionske bombe u zoni temelja, i odvojena od Varoškog bedema s kojim je pet vekova činila celinu. Kula se raspukla, a razlika između osnove i vrha sada je dva metra. Poslednjih godina javile su se nove pukotine, a počeo je da se kruni i kamen.

Poređena je i sa tornjem u Pizi, pa se ustanovilo da je svetska atrakcija na Apeninskom poluostrvu nakrivljena 3,99 stepeni, a smederevska građevina za više od pet stepeni, prenele su Novosti.

Bilo je ideja čak i da se kula 11, visoka 25 metara i teška 5.000 tona, "ispravi". Plan je ocenjen kao "fantastičan pduhvat", a namera je bila da se kula obloži metalnim prstenom da se ne bi raspala, a zatim, milimetar po milimetar, vrati u prvobitno stanje. Kasnije, od ispravljanja se odustalo iz dva razloga - bio bi to papreno skup poduhvat, a rizik da se kula raspadne bio je veliki.

Tako je 2018. godine počeo projekat statičke sanacije i stabilizacije kule 11. Kula je, najpre stabilizovana upumpavanjem maltera ispod temelja kako bi se povećala nosivost i umanjilo sleganje kule. Druga faza projekta se odnosi na sanaciju i konzervaciju nadzemnog dela, kako bi se sprečio dalji gubitak autentične mase zidane strukture kule.

Time bi postala bezbedna i prestala da predstavlja rizik za prolaznike i turiste koji dolaze da vide najveću ravničarsku tvrđavu u Evropi.

Smederevska tvrđava je kandidat za listu kulturne baštine pri organizaciji Unesko. Kako bi dospela na listu, pored obnove, potrebno je da se izmesti pruga koja se nalazi na samom ulasku u tvrđavu.

Smederevska tvrđava inače ima status spomenika kulture od izuzetnog značaja.

(Telegraf.rs)