Srbija obeležava Sretenje - Dan državnosti: Datum koji je izmenio tok naše istorije

Dan državnosti - Sretenje obeležava se danas i sutra u znak sećanja na dva važna istorijska datuma. Ovaj dan je i Dan ustavnosti Srbije.

Dva značajna istorijska događaja, dogodila su se na današnji datum: 1804. godine pokrenut je Prvi srpski ustanak sa Karađorđem na čelu, a 1835. godine donet je Sretenjski ustav, prvi ustav Srbije i prvi na prostoru bivše Jugoslavije.

Prvi srpski ustanak 1804. godine

Prvi srpski ustanak je bio ustanak Srba u Smederevskom sandžaku (Beogradskom pašaluku) i okolnih šest nahija protiv Turaka, koji je otpočeo kao pobuna protiv dahija.

Dahije u Beogradskom pašaluku su 1801. godine ubili beogradskog pašu i vršili su nasilje u pašaluku, zbog čega su se mnogi Srbi odmetnuli u hajduke planirajući plan za pobunu.

Plan Srba saznaju dahije i 1804. godine sprovode seču knezova čime, umesto da spreče bunu, dovode do njenog ubrzanja.

Za početak ustanka smatra se održavanje skupa narodnih prvaka, mahom iz Šumadije, u selu Orašac, na mestu poznatom kao Marićevića jaruga, 2. februara 1804. godine po julijanskom kalendaru, odnosno 15. februara po gregorijanskom kalendaru.

Tog dana za vođu ustanka izabran je Đorđe Petrović Karađorđe. 

Ustanici su, predvođeni Karađorđem, uspeli da u značajnom vremenskom intervalu oslobode pašaluk - Vožd Karađorđe, rad Vladimira Lukiča Borikovskog. Foto: Wikimedia Commons/Narodni muzej

Ustanici su, predvođeni Karađorđem, uspeli da u značajnom vremenskom intervalu oslobode pašaluk. Ovaj ustanak je prethodio Drugom srpskom ustanku 1815. godine, koji je na kraju doveo do stvaranja Kneževine Srbije.

Iako ugušen, Prvi srpski ustanak je predstavljao tek početak srpske revolucije i na njegovim osnovama je građena buduća sloboda Srbije.

Ubrzo potom, usledio je i Drugi srpski ustanak, koji je rezultovao autonomijom Srbije u okviru Osmanskog carstva, stvaranjem Kneževine Srbije, i na taj način utaban je put do sledećeg važnog trenutka, koji se dogodio tog istog 15. februara.

Prvi ustav u istoriji Srbije

Na isti dan, 1835. godine u Kragujevcu je donet prvi ustav Srbije, jedan od najdemokratskijih i najliberalnijih ustava tog doba - Sretenjski ustav.

Ustavom je izvršena podela vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, što se i danas smatra standardom demokratije i ustavnosti.

Sretenjski ustav je prvi ustav u istoriji Srbije, ali i na prostoru bivše Jugoslavije

Ukinut je pod pritiscima Turske, Rusije i Austrije 17. marta 1835. godine, samo mesec dana od donošenja, a njegov tvorac Dimitrije Davidović je isteran iz službe.

Lekara i diplomatu Dimitrija Davidovića, istorija će zapamtiti, pre svega, kao prvog srpskog novinara, a bio je i knežev sekretar.

Osim što je prvi, ovaj ustav ima veliki značaj i zato što su u njemu izražene najveće potrebe srpskog društva: nacionalna emancipacija, razbijanje feudalnih ustanova i autokratske vladavine. Ustav je rađen po uzoru na francuske ustavne povelje od 1814. i 1830. i belgijski ustav od 1831. godine.

Na Sretenje se proslavljao Dan državnosti Srbije upravo od skupštine na kojoj je donet Sretenjski ustav 1835. do osnivanja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nakon čega je ukinut.

Republika Srbija ponovo počinje da proslavlja na ovaj verski praznik Dan državnosti 2002. godine, od kada se obeležava uz velike počasti na svim državnim nivoima. Povodom ovog praznika 15. i 16. februar su svake godine neradni dani.

Sretenje je, od 2006. godine i Dan Vojske Srbije. 

Osim državnog, ovo je i verski praznik koji se kod hrišćana slavi 40 dana od Božića. Sretenje Gospodnje SPC obeležava 2. Februara prema crkvenom, a 15. februara po gregorijanskom kalendaru.

Vučić danas uručuje odlikovanja povodom Dana državnosti

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručiće danas, povodom Dana državnosti Srbije, odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama, saopšteno je iz Predsedništva Srbije.

Kako je potvrđeno Tanjugu, među nagrađenima koji će danas u Palati Srbija dobiti odlikovanja su i režiser Emir Kusturica, frontmen grupe "Riblja čorba" Borislav Bora Ðorđević, kao i ruski vajar Aleksandar Rukavišnjikov, autor spomenika Stefanu Nemanji.

Među dobitnicima sretenjskih priznanja je i patrijarh moskovski i sve Rusije Kiril. Njega će predsednik Vučić odlikovati Ordenom Republike Srbije na velikoj ogrlici za istaknute zasluge u razvijanju i učvršćivanju prijateljskih odnosa i saradnje.

Ordenom Republike Srbije na lenti predsednik će odlikovati Jurija Borisova, zamenika predsednika Vlade RF i Prokopisa Pavlopulosa, bivšeg predsednika Grčke.

Ordenom srpske zastave prvog stepena odlikovani su Nikos Hristodulidis, šef diplomatije Kipra i pekinški Institut za genetska istraživanja. Sretenjski orden prvog stepena pripao je Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu UB i glumačkoj legendi Aleksandru Berčeku, dok je Sretenjski orden drugog stepena zaslužio književnik Pero Zubac.

Orden Karađorđeve zvezde prvog stepena zasijaće na grudima reditelja Predraga Gage Antonijevića, muzičara Stefana Milenkovića, Gorana Bregovića, Momčila Bajagića Bajage, kao i slikara Milana Cileta Marinkovića i operske dive Jadranke Jovanović.

Ordenom Karađorđeve zvezde drugog stepena nagrađen je prof. dr Miroslav Vukosavljević, načelnik VMA, a Orden Karađorđeve zvezde trećeg stepena, pored ostalih, dobila je scenaristkinja "Dare iz Jasenovca" Nataša Drakulić.

Sretenjsko priznanje dobiće i devetoro kineskih lekara koji su se u našoj zemlji, rame uz rame, borili protiv kovida 19 sa našim zdravstvenim radnicima.

(Telegraf.rs)