Za 53 dana 15000 vožnji za borce na prvoj liniji fronta: Upoznajte najhumanijeg beogradskog taksistu

Pre dva dana u Srbiji su uručena priznanja "Dobročinitelj", za podvige koji su obeležili 2020. godinu. Na spisku na kome se našlo 20 osoba čija su dobra dela ostavila traga u teškoj godini za nama bilo je i ime jednog humanog taksiste. Branko Antić (50) pokrenuo je akciju kojoj su se pridružili mnogi. Za vreme vanrednog stanja, u danima u kojima je bio ukinut gradski prevoz mislio je o onima koji su, sam ističe, bili na prvoj liniji fronta.

Zdravstveni radnici bili su ti o kojima je brinuo. Pitao se kako će oni koji nemaju svoje automobile doći do bolnica u kojima se leče zaraženi korona virusom. Onda je, objašnjava za Telegraf.rs, kontaktirao sa profesorkom Danicom Grujičić sa Instituta za onkologiju, napravili su dogovor i počeo je sam da prevozi lekare iz te ustanove. Onda su mu se pridružile kolege, napravili su Vajber grupu kako bi olakšali komunikaciju i jedno je vodilo drugom.

- Krenulo je spontano, iz dana u dan smo se bolje organizovali - kazao nam je navodeći da je priznanje ne samo njegovo, već svih taksista iz Beograda koji su učestvovali.

A bilo ih je više od 150. Čak i u drugom gradu, u drugoj zemlji. Reč je o Banjaluci.

Akcija koja se najpre zvala Taksi solidarnosti, koja je potom, objašnjava Antić, prerasla u Taksi humanost na delu, a odvijala se pod okriljem humanitarne organizacije Srpska solidarnost, koju je ranije osnovao. Član organizacije iz Banjaluke proširio je akciju i u taj grad, tako da su nekoliko njih bili na usluzi zdravstvenim radnicima tamošnjeg kliničkog centra.

A u Beogradu je za tih 53 dana koliko je njihova akcija trajala bilo više od 15.000 vožnji. Neke na početku nisu ni registrovane. Objašnjava da su imali pomoć i udruženja beogradskih taksista, da su im dali telefone i tim koji je primao pozive i kontaktirao taksiste, kao i da su zahvaljujući njihovom angažovanju dobijali gorivo.

- Prvih nedelju smo sami sipali gorivo, već kasnije smo ga dobijali. Uložili smo vreme, dobru volju, ljudi su bili odsutni od svojih porodica, rizikovali su - kaže navodeći da su radili po smenama, delili se između sebe, da su imali dozvole da voze zdravstvene radnike u vreme policijskog časa, ali da se za to vreme nisu bavili poslom: - Ne, da ne bismo došli u kontakt sa nekim zaraženim, da ne bismo ugrozili te ljude koje vozimo.

Kaže i da su bili na usluzi čak 57 zdravstvenih ustanova u gradu. Nisu ih svi jednako kontaktirali.

- Pretežno je to bila Infektivna klinika, Dragiše Mišović, Zemunska bolnica, Onkologija, Sajam, Karaburma, domovi zdravlja, VMA, Ortopedija, Klnički centar ceo, Hirurška prva, druga... - pobraja.

Neki su se, kaže, vozili i više puta, ali za to vreme u spomenutih 15.000 vožnji bilo je više od 50.000 prevezenih putnika.

Inače, Branko Antić je veliki deo svog života posvetio humanitanom radu, i pre nego što je sam pokrenuo humanitarnu organzaciju koja se bavi pomaganjem dece i odraslih na Kosovu i Metohiji. Dao je krv 53 puta.

(Telegraf.rs)