Jedinstveni spomenik prirode prepun smeća: Nišlije zavrnule rukave da sami očiste Lalinačku slatinu

Smeće usred prirodnog dobra / Foto: S.P/Niške vesti

Lalinačka slatina podno Malog Jastrepca jedinstveni je spomenik prirode koji odlikuje slano zemljište i veliki broj strogo zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta. Iako već nekoliko godina uživa status zaštićenog dobra ovaj prostor je vrlo često zatrpan smećem.

Preporučujemo

U nameri da pre svega sebi stvore lepši ambijent, a potom da ga učine primamljivim i za posetioce, meštani Lalinca, uglavnom mladi, osnovali su udruženje “Južna Morava” čiji je osnovni zadatak očuvanje prirode ovog kraja, pišu Niške vesti.

Smeće usred prirodnog dobra / Foto: S.P/Niške vesti

Detektovali su nekoliko deponija na više različitih lokacija, a juče su organizovali prvu u nizu planiranih akcija, čišćenje leve obale Južne Morave. Podršku su im pružili JKP Mediana, Direkcija za izgradnju grada i GO Palilula.

- Godinama se razno smeće i kabasti otpad deponuju na ovom mestu. Selo ima ugovor sa “Medianom” za odvoz smeća, ali uvek jedan deo otpada završi gde ne treba. Pre desetak dana se izlila reka Morava pa je posle povlačenja vode situacija još gora, jer je reka nanela i smeće iz svog gornjeg toka. Naša prva akcija je čišćenje leve obale Morave, nakon čega ćemo posaditi drvored. Namera nam je da kompletan prostor uredimo, postavimo mobilijar i obnovimo sportske terene. Planova je mnogo, volje imamo, a ni podrška ne izostaje - kaže Nenad Cvetanović iz udruženja “Južna Morava” iz Lalinca.

Na obali reke uskoro će umesto deponije biti formiran drvored od 200 stabala belog jasena. Osim estetske, drvored će imati funkciju prirodnog zaštitnog “zida”, čime će se smanjiti rizik od poplava.

Lalinac / Foto: Wikipedia/Zerocool.marko

Lalinačka slatina od pre nekoliko godina uživa status spomenika prirode i pod zaštitom je države. Obuhvata prostor od nešto više od 250 ha u podnožju Malog Jastrepca, a odlikuje je slano zemljište, specifičan ekosistem karakteristične vegetacije i veliki diverzitet biljnih i životinjskih vrsta, među kojima je nekoliko, strogo zaštićenih vrsta.

Lalinac / Foto: Wikipedia/Aporia.j

Lalinačka slatina nastaje od vode sa povećanim sadržajem mineralnih soli, a pre svega natrijum-hlorida, koja na više lokaliteta izbija iz dubine podloge i plavi okolno zemljište, što je retkost na jugu Srbije. Ovaj prostor važi za najveći i najpogodniji rezervat za lov na poljsku jarebicu.

Selo Lalinac nalazi se na oko 10km od Niša i broji oko 600 domaćinstava.

(Telegraf.rs)