Marko (14) i Marijana (10) brinu o nepokretnoj baki, mese čak i hleb: Majka umrla, otac ih napustio

Foto: Dejan Marković Milošević

Dečak Marko Dačević (14) i njegova sestrica Marijana (10) iz Suvog Dola u opštini Blace žive sa svojom nepokretnom bakom Ljiljanom (59), otkad im je majka Tamara preminula. Otac ih je, kako priča Ljiljana, napustio kada su bili sasvim mali, a onda su prošle godine ostali i bez drugog roditelja.

Preporučujemo

Njihova teška sudbina postala je još teža, a tragični događaji nizali su se jedni za drugim. Najpre im se zapalila kuća, u kojoj je gotovo sve od nameštaja i odeće oštećeno ili uništeno, a onda ih je zadesila veća tragedija. Baki Ljiljani je amputirana noga.

Tada je ona ostala potpuno nepokretna, jer joj je i drugu, levu, zahvatila gangrena. Sama ne može ništa: ni da se okupa, ni da ode do toaleta, a kamoli da pospremi, počisti ili zimi naloži vatru kako joj se unučići ne bi budili u ledenoj sobi.

U razgovoru za Telegraf.rs, Ljiljana plače, glas joj zadrhti, smiri se na nekoliko sekundi, pa je opet oda tuga. Odaje tugu, strepnju i strah od neizvesnosti. Odaje nemoć jer, umesto da ona brine o unučićima, oni brinu o njoj. A, kaže, toliko su vezani, da ni za šta na ovom svetu ne bi napustili svoju bakicu, kako je od milošte zovu.

- Otac ih je napustio, majka, moja snaja, jadna, umrla prošle godine. Pre dva meseca meni amputiraju nogu, a i druga, leva, počinje da mi se suši. Ne mogu iz kreveta, ne mogu nigde. Imam socijalnu pomoć od 10.000 dinara, a moram i lekove da pijem koji koštaju oko 4 do 5 hiljada - započinje svoju tešku životnu ispovest Ljiljana.

Kako kaže, njeni unuci su divni, neverovatno dobri i požrtvovani. Mala Marijana sprema po kući, čisti, pere. Marko mesi hleb, na leđima ponese ono malo drva što uspe da pronađe, kako bi se ugrejali.

- Sad više ni drva nemamo. Nemamo ni električni šporet, pa deca ne mogu ujutru ni čaj da skuvaju. Ali, oni su sve vreme tu za mene. Moja Marijana donese toplu flašu vode i lavor i kaže: "Hajde bakice da te umijem, moja bakica mora da bude čista". Pomogne mi i da se operem, da jedem, skuva mi čaj - priča Ljiljana plačući, manje žaleći sebe, više misleći na muku kroz koju njeni unuci moraju da prolaze.

Marku i Marijani potrebno je sve: odeća, obuća, hrana, drva za ogrev, ali i nameštaj. Pored električnog šporeta, nedostaju im i kreveti, jer su oni koje imaju stari, ulubljeni i potpuno neupotrebljivi.

- Imamo i dug za struju koji je oko 30.000 dinara, fiksni su nam isključili, takođe jer je dug velik, oko 10.000. Nemam odakle da platim... Za decu pozajmim, pa nekako vratim, šta ću. Pokrenula sam postupak za dobijanje invalidske penzije koja iznosi 11.000 dinara, ali i to je premalo za nas troje - očajna je Ljiljana.

Ukoliko možete da pomognete ovoj dečici i njihovoj baki, to možete učiniti uplatom na račun za pomoć 160-0000000509654-28 Udruženje Gvozdeni puk Republike Srbije. Svrha uplate: pomoć za porodicu Dačević.

(Telegraf.rs)