Vreme je nepredvidivo zbog raspada polarnog vrtloga: Šta nas očekuje do 10. februara?

Svedoci smo neverevotanih vremski obrta ovih dana - iz prave zime u prolećne temperature preko noći pa onda ponovo sneg i ispod nule... Klimatolog Vladimir Đurđević za RTS objašnjava šta se to i zašto dešava.

- Trenutno se u atmosferi, na visini od oko 15 kilometara, dešava proces u kome je došlo do raspada polarnog vrtloga. To je jedna struja, koja bi trebalo da ide u krug oko Severnog pola, i koja drži hladan vazduh na severnim geografskim širinama.

Preporučujemo

U pojedinim godinama dođe do raspada tog sistema i pojave se dva ili tri vrtloga i tada imamo situacije kada se u toku zime smenjuju periodi toplog, pa onda naglo hladnog vremena - objašnjava klimatolog Vladimir Đurđević.

Do 10. februara još jedno zahlađenje

Gostujući u Jutarnjem programu RTS, Đurđević kaže da je taj sistem u prošlosti bio dosta stabilniji.

Dodaje da bi, prema prognozama, posle 10. februara trebalo da naiđe još jedno zahlađenje.

- Trenutno ne možemo da vidimo koliko će zahlađenje trajati i koliko će biti jako, ali posle ovog perioda od pet, šest veoma toplih dana imaćemo period koji će više priličiti zimi - ističe Đurđević.

Prema njegovim rečima klima se još nije toliko promenila da možemo da kažemo da se promenio klimatski tip. Srbija se, kaže, nalazi na obodu umereno kontinentalnog pojasa, južno je mediteranska.

- Pošto globalno zagrevanje dovodi do toga da se pojasevi pomeraju prema severu, ta mediteranska klima brže će ući u Srbiju nego što će potencijalno ući u severnije delove. Leta sve više dobijaju karakterstike mediteranske klime. Imamo duge, sušne periode bez padavina koji su prekinuti nekim ekstremnim jakim padavinama i to je stvar koja se već dešava - naglašava klimatolog Vladimir Đurđević.

Printskrin: RTS

Verovatno, kaže, nećemo videti toliko naglu promenu, da ćemo se jednog dana pojaviti u novom klimatskom tipu, ali se stvari polako menjaju i mi gubimo neke od osobina umereno kontinentalne klime. Jedna od njih je i jasna razlika između godišnjih doba. Jedna od stvari koja je najvažnija, u smislu posla klimatologa, jeste da naprave projekcije od nekoliko decenija unapred.

Izvesno zagravanje plante za još jedan sten

- Ukoliko se ispuni Pariski sporazum pretpostvljamo da će ceo svet prestati da koristi fosilna goriva oko 2050 godine. To neke zemlje već najavljuju Kina, Japan, Evropa, SAD su ponovo najavile takav plan.

U tom slučaju planeta će se zagrejati za još jedan stepen. Situacija je malo nezgodna zato što ćemo za 30 godina da imamo istu promenu koju smo imali za poslednjih 100 godina. Ceo proces će da se ubrza ali to je dalje sigurna zona u kojoj ljudi mogu da se prilagode - objašnjava Đurđević.

Dodaje da posle toga, ako nastvimo da koristimo fosilna goriva, planeta može da se zagreje za još četiri stepena. To je vrlo drastična promena.

- To je ono na šta klimatolozi upozoravaju decenijama unazad. Pored okeana, potencijalno nekoliko metara tropske širine, mogu da postanu veoma teške za život u smislu temeprature i vlage tako da mogu da se pokrenu velike migracije ljudi na planeti - poručuje klimatolog Đurđević.

Promene u biljnom i životinjskom svetu

Pomeranje klimatskih zona dovode do promena i u biljnom i životinjskom svetu. Određene vrste biljaka koje su rasle južnije sada se mogu naći i u Srbiji, na primer kivi i banane. Pomeranje insekata može da bude veliki problem za poljoprivredu, pojavljuju se štetočine koje ranije nisu postojale.

- Ove više zimske temperature pogoduju raznim insektima da prežive. Hladne zime u Srbiji u prošlosti su služile da naprave drastično smanjenje populacije pojedinih insekata tako da ne mogu sledeće godine da nabujaju kao što se sad dešava - objašnjava Đurđević.

Dodaje da sada postoje komarci koji prenose određene bolesti, a koji nisu tipični za naše područje. Pre su dolazli u goste ali zime budu toliko jake da njihova populacija bude devastirana.

Sada kada se nastane, pošto su zime blage, oni prežive a zbog viših temepratura brže se razmnožavaju.

Planeta je prolazila kroz razne promene klime u prošlosti. Razlika je što su te promene bile spore i priroda je imala više vremena da se prilagodi. Sada se promene dešavaju mnogo brže.

Đurđević poručuje da ne treba zanemariti prču o prirodi jer znamo da kod velikog porasta temeperature može da dođe do velikog izumiranja biljaka i životinja i biolozi već pričaju da smo na pragu tog šestog velikog izumiranja.

- Svedoci smo da je u prošlosti i do 70 odsto biodiverziteta nestajalo - kaže klimatolog Vladimir Đurđević.

(Telegraf.rs)