Kon o nultom pacijentu: Čestitam kolegama na otkriću, dokaz da je virus bio među nama i pre 6. marta

Foto: Shutterstock

Vest da je grupa od 13 srpskih naučnika okupljenih na Medicinskom fakultetu istraživanjem utvrdila da je korona virus stigao u Srbiju najmanje mesec ranije nego što se dosad mislilo, ali da se tada još nije moglo utvrditi o kojoj bolesti se radi, prokomentarisao je i dr Predrag Kon, epidemiolog i član Kriznog štaba.

Preporučujemo

Srpski naučnici su posle višemesečnih analiza utvrdili da je 56-godišnji muškarac, koji je umro u Srbiji 5. februara posle teške, obostrane upale pluća, zapravo bio preminuo od novog korona virusa, ali da se u to vreme još nije moglo znati o kojoj bolesti se radi.

Podsećanja radi, prvi zvanično potvrđeni slučaj zaraze korona virusom u Srbiji potvrđen je skoro tačno mesec dana kasnije, 6. marta.

Predrag Kon, Foto: ATA images

- Treba čestitati kolegama što su uspeli da dođu do tako važnog otkrića, a kasnije i da ga objave. To istraživanje je vrlo važno jer potvrđuje da je virus bio u cirkulaciji i mnogo pre prvog potvrđenog slučaja u Srbiji 6. marta - kaže dr Kon za Blic.

Podsećanja radi, obdukcija ovog "nultog pacijenta" je urađena u Beogradu dva dana posle njegove smrti, 7. februara, i utvrđeno je da je imao tešku obostranu upalu pluća, sa akutnim respiratornim sindromom. Tek kada je korona uzela maha i u Srbiji, naši naučnici su se setili ovog neobičnog slučaja i pokušali da iz sačuvanih, zamrznutih uzoraka utvrde da li se radilo o koronavirusu.

Posle uporednih testova došlo se do saznanja da je smrt zaista nastupila zbog novog korona virusa.

Radilo se o starijoj osobi, beskućniku

Kon navodi da je u ovom slučaju reč o, kako je upućen, starijoj osobi koja je bila beskućnik.

- Mi smo već nakon 20. januara, kada se korona zahuktala u Evropi, a pre dostupnih testova, postavili određeni nadzor na granici kako bismo pratili da li dolaze putnici sa povišenom temperaturom. Ova vest je samo dokaz da je virusa bilo i pre nego što smo znali - kaže Kon.

Kon dodaje da su Francuzi prvi izašli s podacima da je novi koronavirus bio prisutan u Evropi ranije nego što se mislilo. U jednom istraživanju, o kojem je Rojters pisao, naveli su da je prvi potvrđen slučaj kod njih zabeležen još 27. decembra, dakle mnogo ranije nego što je prvi slučaj virusa registrovan na evropskom tlu.

- Ovo istaživanje svakako zavređuje pažnju. Kontakte sa ove vremenske distance je gotovo nemoguće pratiti, a posebno u ovom potvrđenom slučaju, budući da je reč o čoveku koji nije imao mnogo kontakata - kazao je dr Kon.

Ovaj rad grupe od 13 srpskih naučnika okupljenih na Medicinskom fakultetu, koji je objavljen 19. januara ove godine, potvrđuje da se prva dokazana smrt povezana sa korona virusom u Evropi dogodila u Srbiji, tog 5. februara prošle godine, mesec dana pre prvog zvanično zabeleženog slučaja koronavirusa u našoj zemlji.

Najstariji dokazani smrtni slučaj od korone

Ipak, to nipošto ne znači da je korona virus u Evropi "potekao" iz Srbije, već samo da se radi o najstarijem dokazanom smrtnom slučaju zahvaljujući tome što su srpski naučnici sačuvali uzorke tkiva preminulog pacijenta čija im je klinička slika u to vreme bila sumnjiva. Podsetimo, pre ovog istraživanja zvanično je prvi smrtni slučaj u Evropi potvrđen u Francuskoj 15. februara prošle godine.

Profesor Slobodan Savić sa Medicinskog fakulteta, koji je učestvovao u ovom istraživanju, rekao je danas na TV N1 da je prva potvrđena smrt na evropskom tlu bila u Srbiji tog 5. februara, a da ih je u Evopi verovatno bilo i ranije, ali da one nisu potvrđene.

Takođe ne znači ni da je preminuli 56-godišnji muškarac zaista bio nulti pacijent, bez navodnika, jer srpski lekari sada veruju da se korona virus od tog 5. februara, pa sve do prvog zvanično potvrđenog slučaja u Srbiji, 6. marta, "švercovao" neprimećen u populaciji i među lekarima kao virus običnog gripa.

"Šta je virus čekao mesec dana? Moguće je da je po neki od prvih bolesnika promakao sa dijagnozom gripa. Ima osnova da se veruje i u sklonost virusa da potiskuju jedni druge, poznatu pod nazivom interferencija.

To je fenomen koji postoji na pojedinačnom nivou, pa je malo verovatno da će dete istovremeno oboleti od malih i ovčijih boginja, ali se odnosi i na populaciju.

Otuda se, recimo, smenjuju epidemijski talasi infekcija disajnih organa izazvanih rinovirusima, respiratornim sincicijalnim virusima i uzročnicima gripa", objasnio je epidemiolog prof. dr Zoran Radovanović pre nekoliko dana u autorskom tekstu za list "Danas".

(Telegraf.rs)