Dalibor i slepa majka jedva imaju za lekove: Rat ga je razorio kao mladića, ali posao i dalje traži

NATO bombardovanje 1999. godine i rat na Kosmetu zatekli su Dalibora Cvetkovića (46) iz Žitorađe kao mladića starog svega 24 godine, koji je odslužio redovni vojni rok. Pred njim je trebalo da bude srećan život, ali je ratno stanje stalo na put tome - posle vojske, mobilisan je u rezervnom sastavu.

A posle rata, Dalibor više nije bio isti - ostale su traume na sve strahote koje je NATO bombardovanje izrodilo. Ostali su posleratni sindrom i psihičke posledice zbog kojih mora da pije izuzetno jake lekove.

Ipak, zbog njegovog zdravstvenog stanja, Daliboru je izuzetno teško da nađe posao, a spreman je, kako priča, da radi bilo šta. U svojoj skromnosti i želji da zaradi koji dinar za sebe i svoju slepu majku, ne libi se nijednog posla ni zanata.

- Rat ga je potpuno razorio. Mora da pije lekove koji nisu nimalo jeftini, a odakle da ih kupi? Majka Krstana ima 78 godina i potpuno je slepa. I ona je bolesna, a novca nema ni za njene lekove - priča za Telegraf.rs Dejan Milošević, humanitarac iz Kuršumlije koji Dalibora poznaje godinama.

Lekovi koštaju 10.000 dinara

On ističe da Krstana ima penziju koja iznosi 12.500 dinara, a da bi samo svi lekovi za njih dvoje koštali oko 10.000.

- Dalibor je miran, skroman, povučen dečko. Ne bi ni mrava zgazio. Verujte mi, uprkos toj njihovoj nemaštini... i kada bi na ulici sad našao 1.000 dinara, on bi ih vratio - priča Milošević.

Opisuje i svoj razgovor sa Krstanom koji je vodio kada ih je obišao kako bi im pomogao.

- Kada sam otišao kod njih, Dalibor joj priča: "Ovo je moj prijatelj", a kada smo ostali sami, ona je počela da plače. Kaže: "Koliko se puta krijem od njega da me ne vidi, pa se isplačem". Nije njoj žao sebe, nego sina koji se toliko muči. Teško je da nađe posao, a on ga uporno traži. Radio je nekoliko meseci na nekim javnim radovima, to je sve. Hoće on i da čisti ulice, a kad dođe zima cepa drva po kućama i tako nešto malo zaradi - objašnjava ovaj humanitarac.

Dobri ljudi su ovoj porodici dosad pomogli kupivši im veš mašinu, jer se stara pokvarila, gotovo raspala.

- Nemaju električni šporet, a televizor je onaj stari, mali, kakvih gotovo da više nema. Za drva se snađu, pa lože taj jedan jedini šporet koji imaju. Jedu krompir, pasulj, eventualno boraniju. Meso teško da viđaju - kaže nam Milošević.

Kuća je, dodaje, koliko-toliko u dobrom stanju, iako je stara. Dalibor vodi računa o njoj, tako vredan i pedantan kakav jeste.

- Teško je za njegovu majku, pokrenuli smo inicijativu da dobije tuđu negu. Slepa je i ne može ništa sama. Nadam se da će se dobri ljudi javiti da pomognu, ovo je zaista jedna velika tuga - zaključuje naš sagovornik.

Ukoliko želite da pomognete Daliboru i njegovoj slepoj majci, javite se Dejanu Miloševiću na broj telefona 061/171-4045. Novac možete uplatiti na žiro račun:  160-0000000509654-28 Udruženje Gvozdeni puk Republike Srbije.

(Telegraf.rs)